Obaveštavamo da je MSP gospodin Ivica Dačić, 14. marta o.g. doneo odluku br. 24-596/30-2024/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju beza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete ostvariti na sledećim linkovima :

http://www.mfa.rs

https://dijaspora.gov.rs/konkursi2024

U Nacionalnoj narodnoj skupštini Alžira zvanično je 13. marta 2024. godine inaugurisana parlamentarn Grupa prijateljstva Alžira i Srbije sa ciljem jačanja parlamentarne saradnje dve zemlje.

Svečanosti su prisustvovali predsednik Odbora za spoljne poslove, saradnju i nacionalnu zajednicu Nacionalne narodne skupštine Alžira Buteldža Rabah, predsednica parlamentarne Grupe prijateljstva Srbije i Alžira Samira Barhum, članovi Grupe prijateljstva, predstavnica Ministarstva spoljnih poslova i nacionalne zajednice Alžira Suhila Bugerua i ambasadorka Ana Petković

Ambasadorka Petković je pozdravila formiranje parlamentarne Grupe prijateljstva Alžira i Srbije i naglasila značaj unapređenja parlamentarne saradnje koja doprinosi jačanju političkog i parlamentarnog dijaloga kao i sveukupne bilateralne saradnje dve prijateljske zemlje.

Predsednik Odbora za spoljne poslove Nacionalne narodne skupštine Alžira B. Rabah izrazio je očekivanje da će u najskorije vreme doći do uspostavljanja saradnje predstavnika Parlamenta Alžira i Srbije, sa ciljem intenziviranja dijaloga i konsultacija o različitim pitanjima od zajedničkog interesa kroz razmenu iskustava i ekspertiza.

Predsednica parlamentarne Grupe prijateljstva Alžira i Srbije S. Barhum je istakla da će, pored jačanja parlamentarnog dijaloga, zajednički cilj biti definisanje novog ekonomskog

Ambasada Republike Srbije neće raditi i primati stranke u četvrtak 15. februara zbog praznika Sretenje.

Alžir, 11. februar 2024.

Novoimenovana ambasadorka Republike Srbije u Alžiru dr Ana Petković predala je danas akreditivna pisma predsedniku Narodne Demokratske Republike Alžir Abdelmadžidu Tebunu.

U srdačnom razgovoru, konstatovano je da Srbiju i Alžir vezuje tradicionalno višedecenijsko prijateljstvo i istorijski odnosi koji predstavljaju dobar temelj za dalje razvoj i jačanje različitih vidova bilateralne saradnje.

PR Tebun je izrazio zadovoljstvo zbog prijateljskih i partnerskih odnosa Srbije i Alžira i spremnost svoje zemlje za intenziviranje političkog dijaloga i dalje jačanje bilateralne saradnje u različitim oblastima.

Ambasadorka Petković je prenela predsedniku Tebunu pozdrave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i najbolje želje za dalji napredak i prosperitet Alžira. Izrazila je zahvalnost Alžiru na principijalnoj i doslednoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije i očekivanje da ćemo u narednom periodu nastaviti uspešnu saradnju i na multilateralnom planu. Istakla je značaj višedecenijskog prijateljstva i diplomatskih odnosa Srbije i Alžira koji su uspostavljeni pre 62 godine i izrazila svoju spremnost da doprinese dugoročnom razvoju saradnje Srbije i Alžira i povezivanju dva bliska i prijateljska naroda.

Ministar inostranih poslova i nacionalne zajednice u inostranstvu NDR Alžir Ahmed Ataf primio je novoimenovanu ambasadorku Republike Srbije u Alžiru, dr Anu Petković, koja je tom prilikom uručila kopije akreditivnih pisama.

U srdačnom razgovoru, ministar Ataf je poželeo dobrodošlicu ambasadorki Srbije i puno uspeha na novoj dužnosti.

Obostrano je izraženo zadovoljstvo zbog tradicionalno prijateljskih odnosa Srbije i i Alžira i izražen interes za jačanje političkog dijaloga i unapređenje različitih vidova bilateralne saradnje u narednom periodu.

Alžir, 31. januar 2024.

Otpravnik poslova Miloš Jastrebić i potpukovnik ataše odbrane Dejan Nikitović na polaganju venaca na Srpskom vojnom groblju u Deli Brahimu u Alžiru.

Obaveštavamo da je Odlukom MSP br. 256/30-2023/01 od 12.10.2023. godine raspisan Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, a koji za cilj imaju upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta. Konkurs će biti otvoren u periodu od 13. do 23. oktobra 2023. godine. Sve informacije o načinima prijavljivanja i uslovima samog Konkursa možete pronaći putem linka

http://dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

www.mfa.gov.rs/lat

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti: organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu, udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnih priznanja, diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije, crkve i verske zajednice, predlog za doelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

13.11.2022g. Otpravnik poslova Miloš Jastrebić i potpukovnik ataše odbrane Dejan Nikitović na polaganju venaca na Srpskom vojnom groblju u Deli Brahimu u Alžiru.

18. okt 2022.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti, Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Poštovana specijalna predstavnice, Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji. Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu. I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine. Dame i gospodo, Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba. I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji. Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini. Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga. U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti. Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine. Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato, jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda. Dame i gospodo, Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima. Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu. Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad. Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu? Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana. Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana. Dame i gospodo, Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju. Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine. Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi, podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244. Na kraju, Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država, trebalo da se poštuje od strane svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju. Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju. Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti. Hvala.

Izvor/Foto: http://www.mfa.gov.rs

24. sep 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane. Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma. "Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije. Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN. "Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković. Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN. "Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković. Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane. "Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: http://www.mfa.gov.rs

22.09.2022.

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine, Uvaženi generalni sekretare, Ekselencije, Dame i gospodo, Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije. Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali. Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva. Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija. Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni: 1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti; 2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama; 3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize; 4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju; 5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja; Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava. Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije; Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje. Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama. Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.Ekselencije, Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica. Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira, kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva. Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta. Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou. Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla. Dame i gospodo, Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja. Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost. Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka.Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo. Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma. Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva. Dame i gospodo, Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost. Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije. Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: http://www.predsednik.rs

14. sep 2022. Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Luandi sa predsednikom Gvineje Bisao Umarom Sisokom Embalom. Selaković je u razgovoru istakao da u međunarodnim odnosima Srbija ostaje dosledno posvećena principima Ujedinjenih nacija, na kojima je svojevremeno nastao Pokret nesvrstanih zemalja, i da danas uspešno na tim osnovama obnavlja i gradi odnose sa afričkim zemljama. Ministar Selaković upoznao je sagovornika sa stavovima Srbije po pitanju važnosti očuvanja multipolarnosti i poštovanja međunarodnog prava, kao i sa načinima na koji se bori za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Informisavši predsednika Gvineje Bisao o stanju u dijalogu Beograda i Prištine i položaju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da je Srbija posvećena miru i stabilnosti u regionu i kompromisnom i obostrano prihvatljivom dogovoru. Šef srpske diplomatije upoznao se sa prilikama u Gvineji Bisao i izrazio želju za unapređenje odnosa Srbije sa tom državom. Selaković je u razgovoru izneo ekonomske pokazatelje o Srbiji i istakao da je naša zemlja spremna da sa državama i narodima Afrike deli svoja iskustva u oblastima kao što su poljoprivreda, infrastruktura, obrazovanje, i da sa afričkim prijateljima i partnerima želi da gradi odnose bazirane na obostranoj podršci, uvažavanju i razumevanju. Ministar Selaković boravi u Republici Angoli, gde će u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Srbije, sutra prisustvovati inauguraciji predsednika te države Žoaa Manuela Gonsalveša Lourensa. Ministar Selaković će tokom boravka u Luandi imati i niz susreta sa zvaničnicima Angole, kao i predstavnicima drugih država koji prisustvuju inauguraciji. Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

01.08.2022.

U Ambasadu Srbije u Alžiru je stigao novi izaslanik odbrane potpukovnik Dejan NIkitović koji će zameniti potpukovnika Jovicu Anđelkovića.  

04. jul 2022.

Pošta Srbije je danas, u saradnji sa ambasadom Alžira, u muzeju Pošte predstavila prigodno filatelističko izdanje povodom obeležavanja 60. godišnjice diplomatskih odnosa dve zemlje. Takođe, u saradnji sa ambasadom Alžira i Društvom prijatelja Alžira, otvorena je izložba alžirske filatelije i izložba slika srpsko - alžirskog umetnika Adela Faresa. Pomoćnik ministra spoljnih poslova za multilateralu Milan Milanović je preneo poruku Nikole Selakovića, u kojoj je on rekao da je izuzetna čast to što ovu godišnjicu dve zemlje obeležavaju zajedno.

Podsetio je na podršku Srbije u borbi Alžira za nezavisnost, i na brojne pojedince iz naše zemlje kao što je snimatelj Stevan Labudović. „Ove istorijske istine predstavljaju temelj naših neraskidivih veza prošlih sadašnjih i budućih, kao i svetao primer za dolazeće generacije obeju strana“, naveo je Milanović prenoseći poruku ministra Selakovića. Milanović je, prenoseći poruku ministra, kazao da se ove istorijske borbe nastavljaju i danas na novi način i u novim iskušenjima i da Srbija zahvaljuje Alžiru na bezrezervnoj podršci našem suverenitetu i integritetu i, kako je rekao, istovremeno i za principijelnu borbu za očuvanje međunarodnog poretka.

„Možemo se nadati da će naše zajedničke aktivnosti novog doba omogućiti dalji nastavak kvalitetnih i bliskih i produktivnih odnosa i u budućnosti“, rekao je Milanović. On je dodao da intenziviranje dijaloga naših država predstavlja jedan od prioriteta, i da postoji spremnost ministra Nikole Selakovića da poseti prijateljski Alžir. Milanović je podsetio i na naš poziv ministru spoljnih poslova Alžira Ramtanu Lamamri da zvanično poseti Srbiju. V.d. direktora JP Pošta Srbije Zoran Đorđević čestitao je ambasadoru Alžira 60 godina od sticanja nezavisnosti, i dodao da je izdavanje prigodne marke za obeležavanje ovakvih istorijskih događaja, kako je rekao, najmanje što država može da učini s obzirom na veliko prijateljstvo Srbije i Alžira. „Siguran sam da je borba alžirskog naroda za nezavisnost i srpskog naroda koji je u toj borbi direktno i indirektno učestvovao, sa velikim brojem naših ljudi koji su bili tamo, činjenica da je ta borba bila ispravna i dovela do toga da danas imamo jednu zemlju na afričkom kontinentu koja je jaka i razvijena, koja predstavlja jednu od najrazvijenijih zemalja na afričkom kontinentu s jedne strane, a sa druge strane velikog prijatelja Srbije i velikog saradnika Srbije u ovako teškim vremenima", rekao je Đorđević.

Dodao je da predstavljanje ove marke pokazuje da Pošta Srbije stoji tamo gde i država, a to je da, kako je rekao, osvedočeno govori o tome da prijateljstvo između Srbije i Alžira postoji. Đorđević je izrazio uverenje da će to prijateljstvo biti još jače u budućnosti. Ambasador Alžira u Srbiji Fatah Mahraz je izrazio izuzetnu zahvalnost Pošti Srbije na prigodnom izdanju marke. Dodao je da izložba slika predstavlja primer spajanja ove dve kulture, jer su roditelji umetnika Srpkinja i Alžirac. On je zahvalio direktoru Pošte Zoranu Đorđeviću na ustupljenom prostoru muzeja Pošte za organizovanje alžirske filatelističke izložbe kao i izložbe slikara Farisa i podsetio na početak prijateljstva ove dve zemlje i pomoći srpskog naroda u alžirskoj borbi za nezavisnost.

„Ovo prijateljstvo je začeto je u vreme oslobodilačke borbe alžirskog naroda protiv francuskog kolonijalizma i podsećam na višestruku pomoć koju je srpski narod pružio alžirskom narodu u njegovoj borbi za nezavisnost. Ova aktivna solidarnost ostaće zauvek urezana u srcima i sećanjima svih Alžiraca", rekao je Mahraz. Diplomatski odnosi Srbije i Alžira uspostavljeni su neposredno posle referenduma o nezavisnosti Alžira, koji je održan 1. jula 1962. godine, a odluku o otvaranju ambasade Alžira tadašnje Jugoslovenske vlasti donele su 2. jula 1962. godine. Formalna odluka o uspostavljanju diplomatskih odnosa potpisana je 3. jula iste godine. Jugoslavija je bila prva evropska zemlja koja je priznala privremenu vladu Alžira i prva koja je doprinela nezavisnosti te zemlje. Izvor: Tanjug Foto: Dragan Kujundžić

Ministar spoljnih poslova  Nikola Selaković učestvovao je na konferenciji o borbi protiv terorizma u Marakešu.  

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju. Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om. Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem. Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

Le chargé d'affaires a.i.Miloš Jastrebić et le lieutenant-colonel attaché de défense Jovica Andjelković lors d'une cérémonie de dépôt de gerbes au cimetière militaire serbe de Dely Brahim, en Algérie.

16.03.2022

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je akreditivna pisma ambasadora Narodne Demokratske Republike Alžir Fataha Mahraza, koji mu je preneo pozdrave predsednika Abdelmadžida Tebuna, kao i poziv za zvaničnu posetu. Uz pozdrave predsedniku Tebunu i srdačnu dobrodošlicu ambasadoru Mahrazu, predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo tradicionalno prijateljskim odnosima Srbije i Alžira, kao i očekivanje da će bilateralna saradnja u različitim oblastima, a koja je trenutno ispod postojećih mogućnosti, dobiti na zamahu.

Predsednik Vučić je istakao značaj koji je za srpsko-alžirske odnose imala poseta premijera Benabderahmana prošlog oktobra, prilikom obeležavanja 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja u Beogradu. Predsednik Vučić i ambasador Mahraz su razgovarali o brojnim temama od zajedničkog interesa, uključujući dalje korake na razvoju bilateralnih odnosa. Dvojica sagovornika su izrazili očekivanje da će uskoro biti potpisani novi sporazumi koji će omogućiti raznovrsniju saradnju, kao i da će biti aktiviran rad Mešovitog komiteta za saradnju. Ambasador Mahraz je rekao da saradnja sa Alžirom otvara Srbiji i mogućnosti za saradnju sa ostalim zemljama na afričkom kontinentu. Predsednik Vučić je posebno zahvalio na principijelnom stavu Alžira o poštovanju međunarodnog javnog prava i poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije u vezi sa nepriznavanjem samoproglašene nezavisnosti tzv. Kosova. Ambasador Mahraz je rekao da Alžir, kao i Srbija, čuva svoju nezavisnost u odlučivanju. Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Uprava za saradnju sa dijаsporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije je raspisala konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.   

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/lat

https://www.dijaspora.gov.rs/lat/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime i prezime birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva. Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje. Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu. Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja. Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.” Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

16. feb 2022.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave: Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje. Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu. Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu. Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja. Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.” Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde. Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

15.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju. Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine. „Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini.

To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik. Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici. „Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić. „Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država. Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država. „Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država. Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima.

Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji. „Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“, zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Republika Srbija danas obeležava svoj nacionalni praznik, Sretenje. Video prezentaciju Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije povodom Sretenja – Dana državnosti Republike Srbije možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=E3Li3Idneko

04. decembar 2021. godine 

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu. Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/ Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.” Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-republickom-referendumu/?script=lat

 Na osnovu ovlašćenja ministra spoljnih poslova Republike Srbije, državni sekretar Nemanja Starović je doneo odluku o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u objavljenu odluku može da se ostvari na sledećim linkovima:

http://www.mfa.rs

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

– Srpsko vojničko groblje Deli Ibrahim, novembar 2021.  

2. novembar 2021. 

 "Vaše Ekselencije, uvaženi delegati, draga Sara, Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu. Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države. Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta. I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja: Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti? Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju.

Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi? Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije? Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala? I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou. Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

15. oktobar 2021. godine :

Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a: Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti, Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Poštovani specijalni predstavniče, Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini. Gospodine Tanin, Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata. Gospodine predsedniče, Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini. Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga. Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti. U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena. Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti.

Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN. Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana. Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine. Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije. Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice.

Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba. Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“. Poštovane članice Saveta bezbednosti, U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve. Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama. Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva.

Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava. Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori. Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca. Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju. Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika. Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi. Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti. Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju. Poštovani gospodine predsedniče, Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja. Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte. Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma. Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika. Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije.

Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji. Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom. Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM. Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora. Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze. Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom. Hvala.

 "Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izutenu čast Srbiji, kao domaćinu. "Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć.

On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva. "Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava. "Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatiju za mir, a 24. aprila 2019. smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje. Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta. "Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema. "Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu. "Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini putka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška. "Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

06.10.2021.

Ministar spolјnih poslova N. Selaković doneo je odluku o raspisivanju javnog poziva za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Predloge za dodelu nacionalnog priznanja može podneti: - Organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu, - Udruženje čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnih priznanja, - Diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije, - Crkve i verske zajednice - Predlog za dodelu nacionalno priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u konkurs moguće je izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

26. septembar 2021. godine 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije. Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira. „Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić. Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije. Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada? Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu. Izvor/Foto: www.predsednik.rs

25. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM. Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci. Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM. „Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković. Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine. Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu. Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19. „Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković. Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima. „To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković. Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte. „Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković. Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva. Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

22. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden. Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi. Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu. Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona. Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan. Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije. Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne. Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka. Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19. Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić. Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

22. septembar 2021. 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je u Njujorku sa ministarkom inostranih poslova, međunarodne saradnje i zajednica Gvineje Bisao Suzi Barbosom. Ministar Selaković je ocenio da su sadašnji odnosi dve države prijateljski, ali nedovoljno razvijeni i izrazio spremnost Srbije za jačanje političke i posebno, ekonomske saradnje. Ministar je sagovornicu upoznao sa uspesima ekonomskih reformi u Srbiji u prethodnih sedam godina. Selaković informisao ministarku Barbosu o situaciji na Kosovu i Metohiji i kontinuiranom nepoštovanju i neprimenjivanju Briselskog sporazuma. Podvukao je da je naša strana posvećena dijalogu, s ciljem postizanja kompromisnog rešenja. Selaković je izrazio nadu i da će delegacija Gvineje Bisao biti učesnik na skupu na visokom nivou koji će biti u oktobru u našoj prestonici, povodom obeležavanja 60 godina od Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu. Šef srpske diplomatije pozvao je ministarku Barbosu da dođe i u zvaničnu posetu Srbiji. Ministar je informisao sagovornicu o programu stipendiranja studenata iz afričkih zemalja i država Pokreta nesvrstanih „Svet u Srbiji“ i rekao da je Srbija spremna da većem broju studenata iz Gvineje Bisao, od trenutna dva godišnje, ponudi školovanje u našoj zemlji. Sagovornici su se podsetili da je Jugoslavija podržavala borbu za oslobođenje Gvineje Bisao i da je bila prva država u Evropi koja ju je priznala.

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu. "Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji, Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci. Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja. Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta. Slava našim velikim, srpskim junacima! Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele. Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti. Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost. Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu! Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu. I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti. Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje. To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo. I sebi, i drugima. Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna. Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane. I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša, predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome. Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom. Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost. Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni. I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom. I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu. Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda. I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome, Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice. Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos. Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina. I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje. To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih. I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi. I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj. A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila. Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost. I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod. I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet! Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska! Živela Srbija!" Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

Embassy of the Republic of Serbia in Algeria @SRBinAlgeria · 18h #Dansrpskogjedinstva Ambasada R. Srbije u NDR Alžir čestita Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Srećan 15. septembar!Flag of Serbia.

Embassy of the Republic of Serbia in Algeria @SRBinAlgeria · 18h #Дансрпскогјединства Амбасада Р. Србије у НДР Алжир честита Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Срећан 15. септембар!Flag of Serbia.

11. septembar 2021.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon najavio je danas kampanju za zaštitu imovninskih prava Srba u Federaciji BiH jer postoji rizik da zbog usklađivanja podataka o neporketnostima katastra i zemljišnjih knjiga, ostanu bez imovine. "U toku je značajna, bitna i pomalo zabrinjavajuća harmonizacija podataka i postoji rizik da Srbi iz Federacije BiH ostanu bez imovine", rekao je Gujon na konferenciji za novinare koju je održao sa šefom predstavništva Republike Srpske u Beogradu Mlađenom Cicovićem, a koji je precizirao da oko 400.000 Srba polaže i dalje prava na nepokretnosti u Federaciji. Prema rečima Gujona, postoji opasnost da Srbi iz Federacije ostanu bez imovine, da ne budu upisani u knjige, a ni obavešteni o tome jer se informacije objavljuju u Službenom glasniku Federacije i lokalnim medijima nedostupnim Srbima koji žive po celom svetu. "U odsustvu vlasnika, kada se vodi usklađivanje, pravi nosilac prava bude izbrisan, a njegova imovina se prepisuje na državu, kanton, opštinu", rekao je Gujon. Kampanja informisanja biće sprovođena u pet koraka preko ambasada i konzularnih predstavništava, urduženja sa kojima Uprava sarađuje, eparhija SPC, društvenih mreža i medija. Dodao je da će u narednih 30 dana na RTS-u biti emitovan spot sa brojevima telefona Kancelarije za pravnu pomoć RS +387 55490940 ili vajber i votsap brojevima +387 65 090-040, kao i mejlom: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org. Gujon je naglasio da je oduzimanje imovine u FBiH rizik koji je moguće sprečiti jednostavno i lako. Potrebno je, kaže, samo da se zainteresovani jave kancelarijama za pravnu pomoć koje će umesto njih pratiti sve što treba. Cicović je naglasio da zajednička kampanja ima za cilj da obavesti što više sunarodnika širom sveta o postupku usklađivanja podataka o nepokretnostima katastra i zemljišnih knjiga u Federaciji. "Kampanja je pre svega važna jer je sam postupak usklađivanja podataka netransparentan", rekao je Cicović. Republička uprava za geodetske i imovinsko pravne poslove otvorila je, kako je dodao, kancelarije u Banjaluci, Bijeljini, Mrkonjić Gradu, Nevesinju, Istočnom Sarajevu i Zvorniku u kojima građani mogu da dobiju besplatnu stručnu i pravnu pomoć. Ove kancelarije postupale su po zahtevima građana i do 10. avgusta rešeno je ukupno 4.447 zahteva.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, zajedno sa potpredsednicom Vlade i ministarkom kulture i informisanja Majom Gojković i direktorkom Muzeja afričke umetnosti Marijom Aleksić, otvorio je izložbu „Nesvrstani svet“ i tom prilikom najavio niz manifestacija koje će Srbija organizovati u sklopu obeležavanja 60. godina od nastanka Pokreta nesvrstanih zemalja. Selaković je posebno naglasio važnost skupa koji će biti organizovan 11. i 12. oktobra u našem glavnom gradu na kojem će učestvovati visoki zvaničnici iz afričkih, azijsko-pacifičkih i južnoameričkih zemalja. „Za Republiku Srbiju je izuzetna čast što će imati priliku da naše tradicionalne prijatelje ugosti upravo u Beogradu, imajući u vidu istorijsku simboliku naše prestonice kao svojevrsnog rodnog mesta Pokreta, gde je održan i prvi Samit Pokreta nesvrstanih i na kojem su potvrđeni tek uspostavljeni principi iz Bandunga“, istakao je ministar.

Selaković je napomenuo i istorijsku ulogu Pokreta, ukazujući da je dugi niz godina predstavljao „alternativni glas“ velikog broja zemalja u periodu međublokovskih podela, doprinosio očuvanju mira i smirivanju tenzija, kao i odbrani univerzalnih principa sadržanih u Povelji Ujedinjenih nacija. Dodao je da su osnovne ideje Pokreta - mir, solidarnost, ravnopravnost, poštovanje suvereniteta zemalja, ravnomerni ekonomski i socijalni razvoj i danas više nego aktuelne. Prema njegovim rečima, nesvrstani su se zapravo borili da budu svoji i da se ponašaju u skladu sa željom svojih slobodoljubivih naroda. Ministar se osvrnuo na nedavnu posetu afričkom kontinentu rekavši da je u susretima sa zvaničnicima više afričkih zemalja imao priliku da se uveri u iskreno i tradicionalno prijateljstvo koje te zemlje gaje prema Srbiji, kao što je to bio slučaj i sa nekadašnjom Jugoslavijom. Šef srpske diplomatije istakao je da će naša zemlja nastaviti da jača diplomatsko prisustvo i u Africi i u svuda gde žive naši nesvrstani prijatelji. „Ponosan sam na naše istorijske veze, ne samo sa afričkim, već i sa drugim članicama Pokreta, sa kojima želimo da produbljujemo veze i saradnju i gradimo neke nove mostove“, poručio je ministar. Selaković je svoje izlaganje završio ukazavši na značaj Muzeja afričke umetnosti, jedinog antikolonijalnog muzej u Evropi, koji je simbol prijateljskih odnosa nesvrstanih zemalja Afrike i nesvrstane Jugoslavije.

05. avgust 2021. godine

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti! „Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu. „Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti. „Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje. Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti. „Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje. Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra. „Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine. „Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti. Izvor: www.predsednik.rs Foto: www.predsednik.rs

3. avgusta 2021. Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koji će trajati od 3. avgusta do 12.avgusta 2021. godine. Tekst javnog poziva se može preuzeti ovde.

Ministarstvo spolјnih poslova Republike Srbije raspisalo je 19. jula 2021. godine konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Konkursi su otvoreni do 6. avgusta 2021. godine.

Više informacija je dostupno na:

https://www.mfa.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/.

22. jul 2021. godine

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana. On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU „Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem. Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU. „Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on. „Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan. „Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on. S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske. „Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on. Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić. On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte. On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi. „Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on. Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region. Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije. Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije. Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima. Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor. Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on. Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu. Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali. „Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić. Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on. Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on. Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti. „Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on. Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije. Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu. „Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on. Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja. „Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić. Izvor: Tanjug

20.jul 2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije. Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo. Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade. Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira. Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama. Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka. Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka. Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati. Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno. Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“. Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija. Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina. Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju. Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka. Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju. Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona. Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje. Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme. To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima. Izvor: www.srbija.gov.rs Foto: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković obratio se danas na Ministarskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) i tom prilikom je uputio poziv predstavnicima članica da se okupe u Beogradu, 11. i 12. oktobra, kada će biti obeležena 60. godišnjica od održavanja prve Konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine. Selaković je učesnike konferencije obavestio da će ovaj važan jubilej nesvrstanih Srbija organizovati zajedno sa Azerbejdžanom - aktuelnim predsedavajućim PNZ. U svom obraćanju Selaković je podsetio da su nekadašnja Jugoslavija i predsednik Tito, kao koosnivači Pokreta, dali svoj doprinos stvaranju vizije drugačijeg sveta, a da je Srbija, kao jedna od naslednica Jugoslavije, ponosna na taj deo svoje istorije. „Duh nesvrstanosti počiva na ravnopravnosti, slobodi, trajnom miru, suverenoj jednakosti država i miroljubivoj saradnji svih naroda, a to su vrednosti utkane i u državotvorne temelje Srbije“, poručio je ministar. Selaković je rekao da je Pokret nesvrstanih kroz čitavu svoju istoriju bio svetionik slobode svima onima koji su tražili pravo na postojanje i prosperitet u svetu u kojem je često vladala, ne sila zakona, već zakon sile. Ocenio je da se i danas nalazimo u vremenima ozbiljnih globalnih izazova u kojima Pokret ima priliku da reafirmiše svoje slobodarske tradicije i zalaganje za svet jednakih. „Srbija će, kao vojno neutralna i politički samostalna država, davati svoj najiskreniji doprinos takvim ciljevima Pokreta. Nadamo se da ćemo jačanjem međusobnih veza i saradnje, kao grupa država i naroda koje vezuju iste vrednosti i interesi, osnažiti i zajednički kapacitet da se suočimo sa izazovima sutrašnjice. A izazovi su već pred nama“, istakao je Selaković. 3. jul 2021. godine Selaković pozvao predstavnike članica PNZ da se u oktobru okupe u Beogradu Ministar je naglasio da bi međunarodno pravo trebalo da bude stub političke i bezbednosne arhitekture sveta i dodao da Srbija poštuje zalaganje članica Pokreta za ciljeve i principe Povelje UN. „Mnoge članice ovog pokreta svesne su da upravo insistiranjem na međunarodnom pravu rade u svoju korist i u korist očuvanja regionalne i globalne stabilnosti“, ukazao je ministar. Selaković je rekao i da je pandemija Kovid-19 jasno pokazala da su nejednakost, nedostatak solidarnosti i empatije u svetu na najgrublji način postali jako očigledni. „Srbija večno zahvalna svim zemljama među vama, poput Azerbejdžana, koje su nam pomogle u teškom vremenu. Mi smo kasnije produžili taj lanac solidarnosti tako što smo vakcine učinili dostupnim, ne samo svojim državljanima, već i drugima u regionu. Podržali smo svoje susede sa verom da je solidarnost najbolje ulaganje u zajedničku budućnost“, zaključio je ministar.

Amb. Janković, sa osobljem ambasade, posetio je  Srpsko vojničko groblje u alžirskoj opštini Deli Ibrahim. Tom prilikom položen je venac na centralnom spomeniku na Srpskom vojničkom groblju i odata počast palim srpskim junacima iz Prvog svetskog rata.

U rezidenciji ambasadora RS u Alžiru 19.6.2021.g. održana je prezentacija poslovnih mogućnosti naše zemlje, kao i potencijala za razvoj privredne saradnje između Srbije i Alžira. Na skupu su prisustvovali čelnici alžirskog udruženja preduzetnika – CAPC, kao i kompanija Batimatec, Cosider, HydraPharm, SPS-Algerie, Zanotti, Iris-JC, Miniros, Moussaoui Industries, SARL Astalavista, Ciomat i MenaBalk. Amb. Janković predstavio je novu brošuru RAS „Why invest in Serbia“, kao i osnovne makroekonomske pokazatelje RS, proces reformi, poslovne pogodnosti i podsticajne mere za strane ulagače, kao i mogućnosti za investiranje. Prikazani su osnovni detalji o istorijatu odnosa i saradnje RS i Alžira, kao i informacije o kretanju privredne saradnje i trgovinske razmene. U razgovorima učesnika skupa, poseban akcenat dat je mogućnostima za uvećanje trgovinske razmene između Alžira i Srbije, kao i potencijalima za saradnju u brojnim oblastima poput: prehrambene industrije, poljoprivrede, IKT, farmaceutike, građevinarstva, vodoprivrede i turizma.

09: jun 2021. 

 Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija, U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica. Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom. Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije. Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti.

Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji. MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem. Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu. Gospodine predsedniče, Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića. Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN. Gospodine predsedniče, Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966. Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem. Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN. Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom.

Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji. Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije. Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma. Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji. Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane.

Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu. Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ. Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“. Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima. Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine. Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu. Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše. Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti. I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost. Živela Srbija!

U Republici Srbiji počela je primena on-line aplikacije za izdavanje viza D-za zapošlјavanje. Viza D omogućava ulazak u Republiku Srbiju i boravak između 90 i 180 dana. Takođe omogućava regulisanje privremenog boravka u Srbiji. Ako ste sigurni da ispunjavate uslove za vizu D – za zapošlјavanje i imate sve potrebne dokumente, možete podneti zahtev elektronskim putem, na sledećem linku: http://https://econsulate.gov.rs

24. maja 2021.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu poziva predstavnike i članove udruženja iz regiona i dijaspore na onlajn konferenciju na kojoj će predstaviti novi, digitalizovani način konkurisanja za sufinansiranje projekata. Konferencija će se organizovati u petak, 28. maja, u 10 časova.

AGENDA:

– 10:00 – Uvodno obraćanje – Arno Gujon – direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

– 10:15 – Predstavljanje onlajn konkursa za sufinansiranje projekata – Vladimir Koturović samostalni savetnik u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu

– 11:00 – Pitanja učesnika konferencije

Nakon što se prijavite klikom na PRIJAVA ZA ONLAJN KONFERENCIJU, pristupni link dobićete na imejl.

25. maj 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom obeležavanja Dana Afrike u kojoj je poželeo prosperitet i blagostanje svim afričkim zemljama i narodima. Selaković je podsetio da se u Srbiji od 2017. godine 25. maj obeležava kao Dan prijateljstva sa narodima Afrike i da je time naša zemlja pokazala želju da neguje i brižljivo gradi saradnju sa afričkim zemljama. U čestitki se navodi da je Srbija istinski posvećena razvoju svestranih odnosa sa afričkim zemljama sa kojima je povezuje tradicionalno prijateljstvo koje datira još iz perioda SFRJ i dodaje se da se ti odnosi temelje na principima zajedništva, uzajamnog razumevanja i podrške, ali i saradnje i solidarnosti. Ministar je u čestitki podvukao opredeljenje Srbije za intenziviranje političkih, ekonomskih, kulturnih i obrazovnih veza sa afričkim zemljama, posebno ističući višegodišnji program stipendija za mlade iz afričkih zemalja za studiranje na univerzitetima u Srbiji koji se nastavlja i ove godine. Takođe, Selaković je ukazao na značaj saradnje sa afričkim zemljama u multilateralnim forumima, od kojih je posebno istakao Unesko. Ministar je u čestitki upućenoj afričkim kolegama, a koju je stalnim delegacijama afričkih zemalja pri Unesku distribuirala Stalna delegacija Srbije pri ovoj organizaciji, izrazio posebno zadovoljstvo što je i ove godine nastavljena tradicija obeležavanja Dana Afrike i pod okriljem Uneska napominjući da je Srbija i finansijski podržala održavanje manifestacije „Nedelja Afrike“ u Unesku. Dodao je da Srbija snažno podržava aktivnosti ove organizacije u afričkim zemljama, kao i da se naša zemlja zalaže za što sadržajniju i sveobuhvatniju podršku Uneska Africi.

20. maj 2021. godine

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade. Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji. „Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković. Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države. Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize. „Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar. Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje. „Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković. Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima. Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje. „U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković. Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena. „Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar. Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima. U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756. U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077. Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

Povodom 9. maja Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, amb. Janković sa osobljem ambasade posetio je memorijalni kompleks u Deli Ibrahimu. Tim povodom, na groblju Komonvelta na kojem su sahranjena i četiri jugoslovenska vojnika poginula tokom Drugog svetskog rata, položen je venac i prigodni cvetni aranžmani. Osoblje ambasade Srbije u Alžiru je takođe, u pratnji predsednika opštine Deli Ibrahim g. Kamela Hamze posetilo i Srpsko vojničko groblje iz Prvog svetskog rata i odalo počast palim srpskim junacima.

Program za povezivanje za srpskom dijasporom "Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore. Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore. Prijave su otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu. Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer”, „Sinofarm” i „Sputnjik Ve”, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna. Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.

http://www.diplomacy.bg.ac.rs/2021/04/19/unapredjenje-saradnje-sa-alzirom/  

Nj.e. gospodin Abdelhamid Šebšub, ambasador Narodne Demokratske Republike Alžir u Republici Srbiji, posetio je Institut za međunarodnu politiku i privredu. Tokom ove posete, potpisan je Memorandum o saradnji između IMPP-a i Nacionalnog instituta za strateške globalne studije iz Alžira (INESG).

Alžir, 19.4.2021

Alžirski ministar trgovine prof. Kamel Rezig primio je 19.04.o.g. u kurtoaznu posetu amb. A. Jankovića. Tom prilikom razgovarano je o mogućnostima za dalje intenziviranje dijaloga i jačanje privredne saradnje između Srbije i Alžira. Posebno su razmatrane mogućnosti daljeg uvećanja obima trgovinske razmene, pospešivanja ulaganja i uspostavljanja poslovnog saveta.

19. april 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji. Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije. Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života. Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona. On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost. Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane. Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima. Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova. Izvor: www.srbija.gov.rs Foto: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači. Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO. Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta. Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković. Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji. „Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar. Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa. Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo. „Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. „Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar. Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije. „Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar. Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini. Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva. „Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar. To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244. Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244. Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“. Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije. U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti, Poštovani specijalni predstavniče, Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela. Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe. Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini. Gospodine predsedniče, U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi. Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja.

Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti, Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao. Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče, Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice. Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu. Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude. Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno. Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica. Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244. Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije. U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti, Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima. Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani. Cenjene članice Saveta bezbednosti,

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine. Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“. Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju. Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo. Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno? Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče, Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji. Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“. Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga. Hvala na pažnji.

 Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži. „Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine. Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja. „Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković. Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu. „Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije. Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM. „Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković. On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa Grupom frankofonih ambasadora (GAF) u Srbiji, sa kojima je razgovarao o unapređenju saradnje Srbije i Međunarodne organizacije Frankofonije. Selaković je ukazao da je Srbija posvećena vrednostima Frankofonije - unapređenju mira, demokratije, ljudskih prava, međukulturne saradnje, dijaloga i solidarnosti, i izrazio očekivanje da će saradnja biti suštinski unapređena konkretnim predlozima za promociju francuskog jezika i frankofone kulture. Šef srpske diplomatije podsetio je da je Srbija pridruženi član Međunarodne organizacije Frankofonije (OIF) i poručio da naša zemlja nastavlja sa još intenzivnijom saradnjom kako bi ispunila uslove za punopravno članstvo. Ministar je uputio poziv generalnoj sekretarki Međunarodne organizacije Frankofonije Luizi Mušikivabo da poseti Srbiju i, s tim u vezi, napomenuo da bi poseta bila veoma značajna kako bi se zajednički razmotrila različita pitanja od interesa za OIF i Srbiju. Takođe, ministar je najavio da će učestvovati na Ministarskoj konferenciji OIF koja se krajem godine održava u Đerbi. Selaković je pohvalio obeležavanje Meseca Frankofonije, programa koji je priredila ova grupa ambasadora, i naglasio da je Ministarstvo spoljnih poslova dalo svoj doprinos učešćem u prigodnim aktivnostima koje su tim povodom organizovane. Ambasadori članovi GAF podržali su nastojanja Srbije da intenzivira svoje aktivnosti u okviru Međunarodne organizacije Frankofonije, i izrazili se pohvalno o inicijativama koje se preduzimaju kako bi se unapredila i popularisala upotreba francuskog jezika u Srbiji. Današnjem sastanku prisustvovali su ambasadori Egipta, Maroka, Libana, Francuske, Tunisa, Švajcarske, Belgije, Albanije, Kipra, Poljske, Rumunije i Slovenije, kao i otpravnici poslova u ambasadama DR Konga i Gvineje. Takođe, na poziv ministra Selakovića, prisustvovao je predstavnik Frankofonije za Srednju i Istočnu Evropu, sa sedištem u Bukureštu, Erik Pop.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,

Vladimir Milić, dvanaest godina,

Miomir Mladenović, četrnaest godina,

Dragan Dimić, tri godine,

Julijana Brudar, deset godina,

Olivera Maksimović, dvanaest godina,

Miroslav Knežević, trinaest godina,

Dajana Pavlović, pet godina,

Stevan Pavlović, osam godina,

Marko Simić, dve godine,

Milica Rakić, tri godine,

Ivan Ivančić, sedam godina,

Marko Ivanović, tri godine... I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas. Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku. I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete. Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo. I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo. Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić. Izvor: www.predsednik.rs Foto: www.predsednik.rs

Amb. Janković se susreo 23.3.2021.g. sa Mohamedom Arkabom, ministrom energetike i rudarstva u vladi Alžira. Tokom susreta razgovarano je o mogućnostima daljeg razvoja privredne saradnje, posebno u oblasti energetike i rudarstva, uz osvrt na niz potencijalnih zajedničkih projekata saradnje.

U rezidenciji ambasadora Srbije u Alžiru 21. marta 2021.g. održan je prigodan skup u povodu uspešne realizacije drugog izdanja izložbe „Srbija viđena očima alžirskih umetnika“. Ambasador Janković je tom prilikom uručio zahvalnice alžirskim umetnicima koji su sa svojim radovima učestvovali na pomenutoj izložbi.

Ambasador Janković se susreo 18. marta 2021.g. sa prof. Mustafom Kamelom Mihubijem, ministrom vodnih resursa u vladi Alžira. Tokom prijateljskog susreta u sedištu Ministarstva vodnih resursa obostrano je izražena spremnost za dalje unapređenje odnosa i saradnje dve zemlje. U tom smislu razmotrene su i mogućnosti za skoro održavanje 21. zasedanja mešovitog komiteta, kao i za dalje jačanje saradnje dve zemlje u privredi. Posebno su razmotreni projekti saradnje u vodoprivredi imajući u vidu dugogodišnji angažman naših preduzeća na izgradnji i opremanju brana u Alžiru.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine. „Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo. „Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić. Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere. „Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak. „Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić. Foto: Dimitrije Gol

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et л’Ambassade République de Serbie vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français.

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je pripremilo bogat program, a Ambasada R.Srbije vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku. Kliknite на sliku.

08. mart 2021. godine

 Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU. „To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu. Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine. Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica. Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije. Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave. „Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije. Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou. Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja. „Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

Ambasador Janković posetio je 3. marta 2021.g. sedište alžirske kompanije Hidrafarm Grup. U razgovoru sa izvršnim direktorom kompanije M. Abes Terkijem i drugim zvaničnicima Hidrafarma razmotrene su mogućnosti za jačanje saradnje između Srbije i Alžira u oblasti proizvodnje lekova i medicinske opreme. 

 Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas sa ambasadorom Alžira Abdelhamidom Šebšubom. Ministar Selaković konstatovao je da su bilateralni odnosi na visokom nivou i izrazio očekivanje da će međusobna saradnja naše dve zemlje nastaviti da jača. Ministar je, takođe, izrazio spremnost da se tokom ove godine realizuje njegova poseta Alžiru. Šef srpske diplomatije poručio je da Srbija želi da intenzivira svoje ekonomske odnose sa Alžirom, te da bi u tom cilju veoma značajno bilo održavanje zasedanja Mešovite komisije za ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, kao važnog mehanizma dijaloga. Ministar Selaković je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je u 2020. godini, bez obzira na tešku situaciju u svetu, vrednost srpskog izvoza u Alžir više nego udvostručena u odnosnu na prethodnu godinu. Selaković je, takođe, istakao i značaj kontakata i dijaloga dveju privrednih komora. Ministar je napomenuo da treba raditi na jačanju saradnje u oblasti kulture, izrazivši zadovoljstvo zbog toga što je povodom ovogodišnjeg obeležavanja Dana državnosti Srbije u Palati kulture, u okviru Ministarstva kulture Alžira, postavljena umetnička izložba pod nazivom „Srbija viđena očima alžirskih umetnika“, koju je otvorila ministarka kulture Malika Benduda, zajedno sa našim ambasadorom u Alžiru Aleksandrom Jankovićem. Selaković je posebnu zahvalnost izrazio na čvrstoj poziciji Alžira u vezi sa nepriznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova, kao i na podršci koju pruža poziciji i stavovima Srbije u međunarodnim organizacijama. Beograd, 01. mart 2021. godine

(Beograd, 23. 02. 2021) Društvo prijatelja Alžira organizuje autorsku, virtuelnu izložbu fotografija „Alžir – biser Magreba“, umetničkog fotografa, Vladimira Lukača, kojom predstavlja svoje fotografske impresije ove najveće države afričkog kontinenta. Izložba je dostupna na veb sajtu Društva prijatelja Alžira www.dpalzira.com.

Amb. Janković posetio je 23.2.2021.g. sedište Olimpijskog komiteta Alžira gde je razgovarao sa novim predsednikom komiteta Abderahmanom Hamadom (Abderrahmane Hammad). Tokom srdačnog susreta obostrano je ukazano na veoma dobre i tradicionalno prijateljske odnose dve zemlje i brojne mogućnosti za dalje jačanje saradnje na svim poljima, naročito u sportu. Tokom susreta razgovarano je i o napretku priprema za održavanje Mediteranskih igara u Oranu 2022.g. na kojima se očekuje i učešće sportista iz Srbije.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog. Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski. Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona. Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana. Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije. Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke. Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini. Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu. Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova. Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama. Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja. Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta. Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica. Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima. U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda. Izvor: SPC

Amb. Janković posetio je 14. februara 2021.g. alžirski državni institut za globalne strateške studije - INESG. U srdačnom razgovoru sa generalnim direktorom INESG g. Abdelaziz Međahedom razmotrene su mogućnosti za dalje jačanje saradnje između Srbije i Alžira.

Povodom Sretenja, Dana državnosti Republike Srbije, Ministarstvo spoljnjih poslova obavilo je video zapis koji možete videti ovde: 

https://www.youtube.com/watch?v=PCCycrRL99I&feature=youtu.be

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine. Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma. Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju. Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice. Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine. Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža. „Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik. Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu. Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju. „Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu. Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti. Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate. Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode. „Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić. Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović. Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll Beograd, 7. februar 2021. godine

26.01.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti. U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života. Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda. „Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković. Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda. „Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković. Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod. „Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva. „Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Tanjug

26.1.2021.

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države. Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu. Izvor: Politika

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini. Konkurs će biti otvoren od 19. januara do 9. marta 2021. godine. Detaljnije informacije o konkursu i načinu prijave na isti možete pogledati na veb stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Amb. Janković je posetio 13. januara 2021.g. sedište alžirskog Državnog konsultativnog saveta za promovisanje malih i srednjih preduzeća (Conseil national consultatif pour la promotion des petites et moyennes entreprises - CNCPME). Tokom susreta sa g. Adelom Bensasijem, predsednikom CNCPME razgovarano je o mogućnostima daljeg promovisanja i jačanja privredne saradnje između Srbije i Alžira. (Alžir, 14.1.2021)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa. Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto. Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto. Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca. Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije. „Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi.

To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić. Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje. Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji. Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto. Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto. Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom. Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca. Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona. Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara. Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje. Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju. Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije. Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu. On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51. "Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik. On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi. Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus. Beograd, 12. januar 2021. godine

3.1.2021. Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista 

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković. „Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug. On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu. Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on. Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije. „Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar. Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo. „Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi. „Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug

2.1.2021. Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima. „U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način. Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva. Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini. „Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković. Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković. Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda. „Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković. Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet. „Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu.

Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković. Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti. Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti. U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više. „Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije. „Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković. Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo. „To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

https://www.youtube.com/watch?v=pn7m-JUXf2A

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane. Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa. „Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD. Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta. Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku. „Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU. Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan. „Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel. Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina. Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede. Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra. Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra. Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova. Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri. U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save. Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu. Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

(Beograd, 19. decembar 2020.g) Alžirska rvačka reprezentacija učestvovala je na Svetskom kupu koji je održan od 12-18. decembra 2020.g. u Beogradu (Srbija). Alžirski rvač Ferhat Abdelkrim osvojio je bronzanu medalju. Na Svetskom kupu u Beogradu učestvovalo je 505 takmičara iz 51 zemlje.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak". Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu. Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona. Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku. Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V". Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka. Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije. Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske. Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade. Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza. Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka. Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere. Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade. Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon. Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU. Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu. Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“. Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“. Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade. Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta. Beograd, 24. decembar 2020. godine

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji. Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije. Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori. Beograd, 23. decembar 2020.

U skladu sa Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 (“Službeni glasnik RS“ 151 od 15.12.2020. godine), radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju R. Srbije, donete su sledeće mere vezane za ulazak na teritoriju Republike Srbije, koje važe od 20. decembra 2020. godine do 10. januara 2021. godine:

1. Za strane državljane, bez obzira iz koje države dolaze – ulazak u R. Srbiju je dozvoljen ISKLjUČIVO UZ POSEDOVANjE NEGATIVNOG RT-PCR testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne starijeg od 48 časova, izdatog od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze ili iz koje ulaze u R. Srbiju. Putnici moraju da se testiraju pre putovanja, jer ukoliko ne poseduju negativan test neće im biti dozvoljen ulazak u R. Srbiju. Obaveza posedovanja negativnog RT-PCR testa NE ODNOSI SE na sledeće kategorije putnika: - decu mlađu od 12 godina, ako roditelj ili lice u pratnji poseduje negativan test - tranzit kroz R. Srbiju ne duži od 12 časova - strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u R. Srbiji

2. Za državljane R. Srbije i strane državljane sa odobrenim privremenim boravkom ili stalnim nastanjenjem ukoliko prilikom ulaska ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze ili iz koje ulaze u R. Srbiju, odrediće se MERA KARANTINA u kućnim uslovima, u trajanju od deset dana. Ova lica imaju obavezu da se jave COVID ambulanti ili zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice, putem elektronske prijave na www.e-zdravlje.gov.rs . Mera karantina prestaje da važi ukoliko državljanin R. Srbije ili strani državljanin sa odobrenim privremenim boravkom ili stalnim nastanjenjem dobije negativan RT-PCR testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije u R. Srbiji.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine. Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava. Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava. Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

Udruženje novinara Srbije (UNS), pod podrškom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima i regionu Ministarstva spoljnih poslova, organizovaće, 29. decembra 2020. godine, Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.

Konferencija će, zbog pandemije Kovid 19, biti održana preko ZOOM aplikacije. Tema Desete konferencije će biti rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom Kovid 19, te da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu.

U drugom delu Konferencije biće predstavljen UNS-ov sajt www.umrezavanje.rs pokrenut povodom Desete jubilarne Konferencije, sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom. Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs , do 17. decembra 2020. godine.

Povodom smrti Njegove Svetosti, Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog gospodina Irineja, Ambasada Republike Srbije u Alžiru otvorila je knjigu žalosti.

Knjiga žalosti će biti otvorena do 25. novembra 2020.g.

Imajući u vidu okolnosti izazvane pandemijom COVID-19 i važeće mere socijalnog distanciranja, upisivanje u knjigu žalosti može da se obavi :

-elektronskim putem na adresu ambasada@ambserbie-alger.com

-poštom - slanjem na adresu Ambasade: Ambassade de Serbie, 42, Rue des Frères Benali Abdellah (ex Parmentier), Hydra, Alger.

-građane RS i alžirske prijatelje koji žele da se upišu direktno u knjigu žalosti u Ambasadi molimo da se prethodno jave na dežurni telefon + 213 770 697 077 radi zakazivanja termina dolaska.

– Srpsko vojničko groblje Deli Ibrahim, novembar 2020.

(Alžir, 10. novembar 2020)

Ambasador Janković susreo se 9.11.2020.g. sa prof. M.Š. Belmihubom, ministrom u kabinetu PV Đerada zaduženim za planiranje. Tokom dužeg i srdačnog susreta razmotrene su mogućnosti za dalje jačanje odnosa i saradnje dve zemlje, posebno na privrednom planu.

Na sledećem linkovima možete pronaći korisne informacije o Republici Srbiji kao povoljnoj destinaciji za poslovanje, kao i investiranje u istraživanje i razvoj novih tehnologija:

https://inovacije.srbijastvara.rs/

https://innovations.serbiacreates.rs/

(Alžir, 2. septembar 2020) Ambasador Janković susreo se 1.9.2020.g. sa novim ministrom finansija Alžira g. Ajmanom Benabderahmanom. U dužem i srdačnom razgovoru razmotrene su mogućnosti za dalje jačanje privredne saradnje, sa posebnim akcentom na oblast finansija i bankarstva.

(Alžir, 1. septembar 2020) Ministar industrije Alžira g. Ferhat Ait Ali Braham primio je danas u posetu ambasadora Jankovića. Tom prilikom u dužem i srdačnom razgovoru razmotrene su mogućnosti za dalje jačanje i proširenje privredne saradnje dve zemlje u oblasti industrije.

Informacije o režimu ulaska naših državljana u Alžir, Mali, Gvineju i Gvineju Bisao. 

https://www.dijaspora.gov.rs/lat/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Amb. Janković, sa osobljem ambasade, posetio je 28. juna 2020.g. Srpsko vojničko groblje u alžirskoj opštini Deli Ibrahim. Tom prilikom položen je venac na centralnom spomeniku na Srpskom vojničkom groblju i odata počast palim srpskim junacima iz Prvog svetskog rata.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić razgovarao je telefonom sa ministrom inostranih poslova Narodne Demokratske Republike Alžir Sabrijem Bukadumom.

Sagovornici su razmenili iskustva dve zemlje u borbi protiv pandemije Kovid-19, a ministar Dačić je uputio najbolje želje Alžiru u njenim naporima u suzbijanju epidemije korona virusa.

Ministar Dačić je preneo da je Republika Srbija opredeljena za dalji razvoj i unapređenje sveukupne saradnje i produbljivanje tradicionalno prijateljskih odnosa sa Alžirom. Izražen je obostrani interes na razvijanju i diversifikaciji ekonomske saradnje, koja beleži značajan rast. Ministar Dačić je izrazio zahvalnost zbog principijelne pozicije Narodne Demokratske Republike Alžir o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Na kraju razgovora, ministar Dačić je uputio poziv svom alžirskom kolegi da, kada se steknu uslovi, učini posetu Republici Srbiji što je prihvaćeno sa zadovoljstvom.

Predsednik i generalni direktor alžirske grupacije PMAT Salah Atuši posetio je 11. juna 2020.g. Ambasadu R. Srbije u Alžiru. Tokom susreta sa amb. Jankovićem razgovarano je o mogućnostima za uspostavljanje poslovne saradnje sa preduzećima iz Srbije.

Ambasador Janković susreo se 7. juna 2020.g. sa Brahimom Đenadijem, predsednikom i generalnim direktorom alžirske kompanije Global Agrifood. Tokom razgovora razmotrene su mogućnosti uspostavljanja i razvoj poslovne saradnje sa srpskim preduzećima.

Na osnovu Odluke Vlade R. Srbije o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbije i Odluke o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, koje su stupile na snagu 22. maja 2020. godine, otvoreni su svi granični prelazi Republike Srbije i od 22. maja funkcionišu u uobičajenom režimu.

Ukinuta je zabrana ulaska u Republiku Srbiju kao i epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana, odnosno više nije potrebna saglasnost/dozvola ni za ulazak domaćih ni za ulazak svih kategorija stranih državljana. Svim licima koja ulaze u Republiku Srbiju, umesto ranijih mera izolacije i obaveze posedovanja negativnog PCR testa, prilikom pasoške kontrole uručuje se samo pismeno obaveštenje o merama kojih treba da se pridržavaju radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19.

Povodom 9. maja - Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, amb. Janković sa osobljem ambasade posetio je memorijalni kompleks u Deli Ibrahimu. Tim povodom, na groblju Komonvelta na kojem su sahranjena i četiri jugoslovenska vojnika poginula tokom Drugog svetskog rata, položeni su prigodni cvetni aranžmani. Osoblje ambasade Srbije u Alžiru je takođe, posetilo i Srpsko vojničko groblje iz Prvog svetskog rata i odalo počast palim srpskim junacima.

Narodna skupština Republike Srbije je na drugoj sednici za vreme vanrednog stanja, održanoj 06. maja 2020. godine, donela Odluku o ukidanju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije, koje je proglašeno 15. marta. Odluka je stupila na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije 06. maja 2020.

Obaveštavamo da je, zbog aktuelne situacije, poništen konkurs od 20.01.2020. Ministarstva spoljnih poslova za finansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Po prestanku vanrednog stanja biće raspisan novi.

U cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti izazvane virusom COVID 19 Srbija je zatvorila granice, a vazdušni saobraćaj  je obustavljen.

Ukoliko neodložno morate da se vratite u Srbiju iz zdravstvenih ili drugih hitnih razloga, molimo da na mejl Ambasade dostavite svoje podatke, kako bismo Vas evidentirali i bili u mogućnosti da Vas kontaktiramo, ukoliko se bude organizovala evakuacija u R. Srbiju.

Potrebno je dostaviti: ime, prezime, JMBG, broj pasoša, telefon, razlog boravka u Alžiru i adresu u Srbiji.

Napominjemo da se državljanima Republike Srbije koji dolaze iz Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke obavezno određuje mera karantina u trajanju od 28 dana u ustanovi zatvorenog tipa (”Morović”, Šid, Mitrovačko polje, itd). Dakle, obavezna je mera karantina, a ne izolacije u kućnim uslovima.

Na sajtu Vlade R.Srbije mozete pratiti aktuelne mere u vezi sa vanrednim stanjem:

https://www.srbija.gov.rs/dogadjaji/1516

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković doneli su 15.03.2020, u skladu sa Ustavom, Odluku o uvođenju vanrednog stanja. Odluka je stupila na snagu. Od ponedeljka, 16. marta 2020, granice Republike Srbije zatvorene su za sve strane državljane sa izuzetkom:

1) posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

2) posadе teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;

3) vozopratnog osoblja železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;

4) posada i kabinskog osoblja vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija ili su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;

5) lica koja su dobila dozvolu za ulazak u Republiku Srbiju i boravak ili tranzit kroz Republiku Srbiju od radnog tela Vlade koje čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Radno telo Vlade odrediće uslove i ograničenja tranzita, odnosno boravka lica kojima je data dozvola za ulazak u Republiku Srbiju;

6) humanitarnih konvoja pod obaveznom pratnjom ugovorenih diplomatskim putem;

7) akreditovanih članova osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članova njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;

8) stranih državljana koji imaju odobren boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji. Građani Republike Srbije, kao i akreditovane diplomate i strani državljani koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji ulaze u Republiku Srbiju, u obavezi su da budu u samoizolaciji od najmanje 14 dana, pod krivičnom odgovornošću. Ova mera će biti striktno kontrolisana i njeno kršenje biće najstrože sankcionisano. Građanima će pri ulasku u zemlju biti uručeno zakonski obavezujuće rešenje. Zaprećena zatvorska kazna za kršenje ove odredbe je do tri godine zatvora. Ovo je veoma važno kako bi se smanjilo kretanje građana, što je jedan od glavnih razloga za uvođenje vanrednog stanja u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19. Kada je reč o građanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji dolaze iz Republike Italije, Švajcarske Konfederacije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke određuje se izolacija u trajanju od 28 dana.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 15.03.2020.g. donela odluku da se, radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, stranim državljanima privremeno zabrani ulazak u R. Srbiju. Državljani R. Srbije i strani državljani koji imaju odobren boravak ili stalno nastanjenje u R. Srbiji koji dolaze iz Švajcarske Кonfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Кraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke, upućuju se u izolaciju u trajanju od 28 dana.

Državljanima R. Srbije i akreditovanim članovima osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članovima njihovih porodica, a koji dolaze iz drugih država, određuje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano novi Corona virusom SARS-Co-2 u trajanju od 14 dana (izolacija u kućnim uslovima).

Dvojnim državljanima se skreće posebna pažnja da u R. Srbiju mogu da uđu samo ukoliko prezentuju pasoš R. Srbije, a ne zemlje koja se nalazi na listi zemalja za koje važi zabrana.

 U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije koji borave u inostranstvu da sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19.

Ambasador Republike Srbije u Alžiru Aleksandar Janković predao je 16. maja 2019. akreditivna pisma šefu alžirske države Nj.E. g. Abdelkader Bensalahu. U srdačnom razgovoru nakon ceremonije predaje akreditiva, šef države A. Bensalah i amb. Janković su obostrano ocenili da srpsko-alžirske odnose karakteriše snažno prijateljstvo i visok stepen uzajamnog poverenja i podrške, te da je neophodno dalje ojačati napore na intenziviranju dijaloga i saradnje na svim poljima.

 PRIJAVA ZA GLASANJE U INOSTRANSTVU

Pozivamo sve punoletne građane Republike Srbiјe, koji imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, da glasaјu u Alžiru na izborima za narodne poslanike zakazanim za 26. april 2020. godine.

Uslov јe da su upisani u јedinstveni birački spisak i da do ponoći 4. aprila 2020. godine (zakonski rok) podnesu Ambasadi Republike Srbije u Alžiru, sledeća dokumenta:

1. Zahtev za glasanje u inostranstvu Zahtev za glasanje u inostranstvu (Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak za glasanje u inostranstvu) mora biti svojeručno potpisan. Zahtev možete preuzeti OVDE.

2. Uz zahtev je obavezno priložiti fotokopiju važećeg dokumenta: pasoša i lične karte Republike Srbije. U slučaju da lice nije upisano u jedinstveni birački spisak, potrebno je istovremeno sa Zahtevom za glasanje u inostranstvu, podnese i Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak Republike Srbije. Zahtev možete preuzeti OVDE . Da li je lice upisano u jedinstveni birački spisak moguće je proveriti na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave https://upit.birackispisak.gov.rs Podnošenje prijave Prijave se mogu podneti lično u Ambasadi Republike Srbije u Alžiru, ili slanjem zahteva i fotokopije ličnog dokumenta putem pošte na adresu Ambasade RS u Alžiru ili mail ambasada@ambserbie-alger.com.

Važno: Državljani Republike Srbije koji poseduju važeća dokumenta ali nemaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, ne mogu da se prijave za glasanje u inostranstvu.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije i Dana Vojske Srbije, Ambasada RS u Alžiru organizovala je 23. februara 2020.g. svečani prijem u hotelu „Sofitel“. Prijemu je prisustvovalo više stotina zvanica. U ime alžirske vlade prijemu su prisustvovali gđa. Kautar Kriku, ministarka nacionalne solidarnosti, porodice i položaja žena i g. Arezki Baraki, ministar vodnih resursa. Prijemu su prisustvovali i predstavnici Ministarstva odbrane Alžira. Pozivu za prijem se odazvao i veliki broj predstavnika ovdašnjeg diplomatskog kora i vojnodiplomatskog kora. Prijemu su prisustvovali i predstavnici oba doma alžirskog parlamenta, ministarstva spoljnih poslova, ministarstava kulture, MUP i drugih institucija, ratni veterani - učesnici alžirske revolucije, predstavnici medija i privrednih asocijacija, srpski i alžirski privrednici, kao i naši građani koji žive i rade u Alžiru. Nakon intoniranja himni Srbije i Alžira, ambasador Aleksandar Janković je održao prigodni govor u kojem je, uz kraći osvrt na istorijski kontekst državnog praznika Sretenje i dana VS, ukazao i na osnovne razvojne ciljeve i spoljnopolitičke prioritete Srbije. Posebno je naglasio i tradicionalno prijateljske odnose i saradnju Srbije i Alžira, visok stepen uzajamnog poverenja i međusobne podrške, te brojne zajedničke projekte koji su realizovani. Prijem je protekao u svečanoj, dostojanstvenoj i veoma srdačnoj atmosferi. Uz lokalne proizvode, gosti su imali prilike da probaju i srpsku hranu i pića, dok su tokom prijema na velikim ekranima u sali emitovani i promotivni spotovi TOS o Srbiji.

(Alžir, 24. januar 2020) Guverner centralne banke Alžira (Banque d’Algérie) A. Benabderahman primio je 23. januara 2020.g. u posetu ambasadora Jankovića. U srdačnom razgovoru razmotrene su mogućnosti za dalje jačanje i proširenje saradnje dve zemlje u oblasti bankarstva i finansija.

(Alžir, 19. januar 2020) Predsednik komisije za spoljne poslove, saradnju i zajednice alžirskog parlamenta g. Abdelkader Abdelaui razgovarao je sa ambasadorom Jankovićem o modalitetima daljeg razvoja saradnje i intenziviranja dijaloga između Srbije i Alžira, gde posebnu ulogu imaju parlamenti dve zemlje.

Amb. Janković učestvovao je 20. januara 2020.g. na Forumu o avioindustriji koji je održan u gradu Sidi Bel Abes na zapadu Alžira. Tom prilikom imao je niz susreta sa predstavnicima alžirske poslovne i naučne zajednice na kojima je razgovarano o daljem razvoju saradnje između Srbije i Alžira.

20.01.2020. Ministarstvo spoljnih poslova je raspisalo konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otvoreni od 20. januara do 10. februara o.g. Sve informacije o konkursima se mogu pronaći na linku http://www.dijaspora.gov.rs./uprava-za-dijasporu-konkursi/.

(Beograd, 16. januar 2020)

Izložba radova trojice slikara iz Alžira - Rahmanija Saida, Aiša Mustafe i Garadija Moktara otvorena je u „Galeriji 73” na Banovom brdu. Direktorka galerije Mirela Pudar i ambasador Alžira u Srbiji Abdelhamid Šebšub govorili su o značaju višedecenijske saradnje dve zemlje u kulturi, uz podršku Društva prijatelja Alžira. Tom prilikom predstavljeno je i drugo izdanje knjige „Alžirska hronika” Srboljuba Manojlovića, dugogodišnjeg novinara i dopisnika Tanjuga iz Alžira. Otvaranju izložbe i promociji knjige prisustvovali su mnogobrojni članovi diplomatskog kora, alžirske zajednice i Društva prijatelja Alžira.

 Ambasador Janković posetio je 13. januara 2020.g. sedište najveće alžirske kompanije Sonatrak (Sonatrach). U prijateljskom i srdačnom razgovoru sa g. Kameledinom Šikijem, predsednikom i glavnim izvršnim direktorom Sonatraka, razmotrene su mogućnosti za dalje jačanje privredne saradnje dve zemlje u energetici i privredi.

(Alžir, 26.12.2019) Ministar odbrane Republike Srbije Aleksandar Vulin uputio je saučešće povodom smrti načelnika generalštaba i zamenika ministra odbrane Alžira gen. Ahmeda Gaid Salaha. Ambasador Janković prisustvovao je 25.12.2019.g. ceremoniji odavanja počasti nad odrom gen. Gaid Salaha, a izaslanik odbrane ppuk J. Anđelković je prisustvovao i sahrani gen. Gaid Salaha.

(Alžir, 24.12.2019) Ambasador Janković posetio je 23. decembra 2019.g. sedište alžirske naftne kompanije Naftal gde je sa generalnim direktorom kompanije g. Belkasemom Haršauijem razgovarao o uspostavljanju i razvoju poslovne saradnje sa Srbijom.

Narodna banka Srbije je izradila Finansijski vodič  za povratnike kojim nastoji da unapredi informisanost naših gradjana koji žele da se vrate u Srbiju.

Sajtu možete pristupiti ovde:

https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

(Alžir, 25. novembar 2019) U umetničkoj galeriji alžirske državne opere „Bualem Besai“ sinoć je svečano otvorena izložba slika alžirskih umetnika posvećena Srbiji pod nazivom „Srbija viđena očima alžirskih umetnika“. Izložbu su organizovali alžirsko ministarstvo kulture, alžirska opera i Ambasada RS u Alžiru. Na svečanom otvaranju izložbe kao i same umetničke galerije, prigodne govore održali su amb. Janković i N. Saudi, gen. direktor alžirske državne opere. Svoja dela posvećena Srbiji prikazuje osam slikara - Đ. Ababsija, F.Z. Begili-Dalila, S. Buhali, A. Buzid, M. Demis, J. Kezas, N. Laib, A.O. Poroj. Umetnici su, takođe, izložili i radove na kojima su prikazani i motivi Alžira. U saradnji sa državnim arhivom Alžira i alžirskom operom, u holu opere prikazani su i plakati posvećeni S. Labudoviću, srpskom sineasti i heroju alžirske revolucije, a izloženi su ujedno i promotivni materijali TOS. U povodu otvaranja izložbe održan je i prigodan koktel na kojem je prisustvovao veliki broj zvanica - predstavnika alžirskih državnih institucija (MIP, parlament, državni arhiv), ustanova kulture, diplomatskog kora, medija, kao i privrednici i naši građani koji žive i rade u Alžiru. Izložba slika održava se od 24.novembra o.g, a na molbu alžirske strane i zbog interesovanja publike, produžena je do 4. decembra o.g.

U Alžiru će se od 24-28. novembra 2019.g. održati izložba slika renomiranih alžirskih umetnika koji će predstaviti svoja dela inspirisana motivima Srbije. Svečano otvaranje izložbe predviđeno je za 24. novembar 2019.g. u 18č u galeriji alžirske opere „Bualem Besaih“.

Na Srpskom vojničkom groblju u opštini Deli Ibrahim u Alžiru 10. novembra 2019.g. odata je pošta i položeni su venci u spomen palim srpskim herojima u Prvom svetskom ratu. Ceremoniji su prisustvovali predstavnici alžirskih vlasti ambasadori i vojni izaslanici iz više od 30 zemalja, kao i verski velikodostojnici i naši građani koji žive i rade u Alžiru. U prigodnom govoru ambasador Aleksandar Janković je podsetio na istorijat Srpskog vojničkog groblja u Alžiru, kao i na ogromne žrtve koje je Srbija podnela tokom Prvog svetskog rata dajući veliki doprinos pobedi saveznika

U okviru 10. Festivala angažovanog filma u Alžiru 11.11.2019. u 19 časova biće prikazan film Druga strana svega, Mile Turajlić.

Vlada Republike Srbije donela je odluku da ukine vize za građane Republike Jermenije, nosioce običnih pasoša. Prema ovoj odluci, svi građani Republike Jermenije će moći da uđu, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije najduže do devedeset (90) dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana. Odluka stupa na snagu 2. novembra 2019. godine.

Ambasada R.Srbije uzela je učešće na tradicionalnom diplomatskom sportskom turniru ,,Diplosport“ koji je, u organizaciji mađarske ambasade, održan 12.oktobra 2019. g. na terenima Glavne uprave civilne zaštite u Alžiru. Predstavnici srpske ambasade u Alžiru učestvovali su u takmičenjima u tri sporta - tenisu, stonom tenisu i atletici i pri tome zabeležili zapažen uspeh osvojivši prvo mesto u singlu i treće mesto u dublu u stonom tenisu. Na jesenjem izdanju ,,Diplosporta“ učešće su uzeli predstavnici ambasada 20-ak zemalja koji su se takmičili u četiri sporta –fudbalu, tenisu, stonom tenisu i atletici.

Bamako, 19. oktobar 2019. Ambasador Janković posetio je vojnu bolnicu Misije EU za obuku malijskih snaga bezbednosti – EUTM. Tom prilikom razgovarao je sa tročlanim sanitetskim timom Vojske Srbije predvođenim ppuk. Anasonovićem.

subota, 19. oktobar 2019. U ime predsednika Republike Srbije, ambasador Srbije u Alžiru Aleksandar Janković uručio je predsedniku Republike Mali Ibrahimu Bubakaru Keiti orden Republike Srbije na lenti. Visoko odlikovanje predsednika Republike Srbije dodeljeno je februara 2016. godine predsedniku Keiti za zasluge u razvoju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Malija. Pre ceremonije uručenja odlikovanja, ambasador Janković predao je predsedniku Keiti akreditivna pisma čime je na nerezidencijalnoj osnovi akreditovan i za Mali. U razgovoru predsednika Keite i ambasadora Jankovića ocenjeno je da odnose dve zemlje karakteriše tradicionalno prijateljstvo, visok stepen uzajamnog poverenja i podrške u najvažnijim pitanjima od interesa i istaknuta je želja za intenziviranje dijaloga i saradnje. Ambasador Janković preneo je predsedniku Keiti pozdrave i poziv predsednika Aleksandra Vučića da poseti Srbiju. Izrazio je ujedno zahvalnost predsedniku Keiti i rukovodstvu Malija za principijelan stav u pogledu poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije i nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Predsednik Keita je zahvalio na visokom odlikovanju kojim ga je odlikovao predsednik Republike Srbije, kao i na pozivu da poseti prijateljsku Srbiju sa kojom Mali želi da ojača saradnju u mnogim oblastima. Predsednik Keita je ukazao na potrebu punog poštovanja osnovnih principa UN i u tom smislu naglasio da Mali poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i nastaviće to da čini i ubuduće. Uručenju ordena i ceremoniji predaje akreditivnih pisama u predsedničkoj palati u Bamaku prisustvovao je i ministar spoljnih poslova Malija Tiebile Drame, kao i drugi saradnici predsednika Keite.

Subota, 12. oktobar 2019. Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije sastala se danas sa predsednikom Nacionalne narodne skupštine Narodne demokratske Republike Alžir Slimanom Šeninom, a nakon sastanka predsednici dva parlamenta potpisali su Memorandum o saradnji u Domu Narodne skupštine, čime je saradnja dva parlamenta podignuta na veći institucionalni nivo. Gojković je naglasila da očekuje da će Memorandum o saradnji intenzivirati parlamentarne odnose i podstaći grupe prijateljstva, radna tela, kao i parlamentarne delegacije da više sarađuju u međunarodnim parlamentarnim organizacijama. Predsednik Parlamenta Alžira je podsetio na dobre istorijske odnose dve države, i izrazio opredeljenost da se radi na jačanju odnosa, čemu će, kako je napomenuo, doprineti današnje potpisivanje Memoranduma o saradnji. Gojković i Šenin su se saglasili da su politički odnosi, koji datiraju iz perioda saradnje u Pokretu nesvrstanih, tradicionalno dobri i da se razvijaju i u današnjem vremenu, a predsednici dva parlamenta razmotrili su aktuelna dešavanja i pitanja od interesa dve države. Gojković je zahvalila Alžiru na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i Rezolucije SB UN 1244 koja se odnosi na pitanje Kosova i Metohije i, time, na poštovanju međunarodnog prava, a Šenin je ukazao da Alžir podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

Amb. Janković imao je 11.10.o.g. kraći kurtoazni susret sa predsednikom Nacionalne narodne skupštine Alžira Nj.E. g. Slimanom Šeninom. Susret je upriličen neposredno uoči polaska g. Šenina i delegacije alžirskog parlamenta u Srbiju radi učešća na 141. zasedanju Interparlamentarne Unije.

(Alžir, 16. septembar 2019) Ambasador Janković posetio je sedište jedne od najvećih alžirskih kompanija Sonelgaz. U razgovoru sa Šaharom Bulahrasom, generalnim direktorom Sonelgaza razmotrene su mogućnosti za proširenje saradnje srpskih i alžirskih firmi u elektroenergetskom sektoru.

(Alžir, 15.9.2019) Na poziv g. M. Sami Aglija, novog predsednika FCE, ambasador Janković posetio je 15. septembra o.g. sedište ovog vodećeg alžirskog udruženja poslodavaca. Tokom razgovora sa g. Sami Aglijem razmotrene su mogućnosti za jačanje bilateralne saradnje u oblasti privrede, kao i načini za povezivanje srpskih i alžirskih kompanija i investiranje.

Delegacija oba doma alžirskog parlamenta boravila je od 8-11. jula o.g. u poseti Srbiji na poziv i u organizaciji NS RS i kancelarija UNDP u Beogradu i Alžiru. Potpredsednik Narodne skupštine Veroljub Arsić razgovarao je 9. jula 2019.g. sa delegacijom poslanika Parlamenta Alžira, koju predvodi senator Džafar Noara Sadia. Tokom boravka u Srbiji, alžirski parlamentarci imali su susrete i sa predstavnicima spoljnopolitičkog odbora NS RS, poslaničke grupe prijateljstva RS-Alžir u NS RS, kao i sa članicama ženske parlamentarne mreže u NS RS.

Ambasador Janković posetio je 9. jula 2019.g. alžirsku državnu televiziju – ERTV gde je razgovarao sa g. Selimom Rebahom, novoimenovanim generalnim direktorom te medijske ustanove. U srdačnom i otvorenom razgovoru razmotreni su projekti saradnje Srbije i Alžira na medijskom planu.

Grupa senatora i poslanika alžirskog parlamenta posetila je 3. jula 2019.g. Ambasadu Srbije u Alžiru gde je razgovarala sa ambasadorom Jankovićem. U dužem i srdačnom razgovoru ukazano je na veoma dobre i tradicionalno prijateljske odnose i saradnju dve zemlje, kao i na visok stepen uzajamnog poverenja i podrške. Posebno je naglašen značaj koji parlamenti dve zemlje imaju za razvoj dijaloga i saradnje. Razgovoru su prisustvovali i predstavnici kancelarije UNDP u Alžiru, kao i izaslanik odbrane RS ppuk J. Anđelković. Delegacija alžirskog parlamenta sastavljena od članova Saveta nacije i Nacionalne narodne skupštine Alžira boraviće od 8-11.7.o.g. u studijskoj poseti Srbiji. Poseta se realizuje u organizaciji Narodne skupštine R. Srbije i kancelarija UNDP u Alžiru i Beogradu.

Ambasador Janković je posetio 1.7.2019.g. sedište jednog od vodećih alžirskih dnevnih listova Horizons, gde je razgovarao sa Larbijem Timizarom, generalnim direktorom Horizons-a. List je tim povodom objavio i prigodni članak o poseti amb. Jankovića i razgovoru sa g. Timizarom.

Na Srpskom vojničkom groblju Deli Ibrahim 30. juna o.g. održan je prigodan skup u spomen srpskim ratnicima palim u Prvom svetskom ratu. U kraćem izlaganju amb. Janković je podsetio na ogromne žrtve koje su Srbija i srpski narod podneli tokom Prvog svetskog rata, kao i na naš ogroman doprinos pobedi saveznika. Skupu su, pored rukovodstva gradske opštine Deli Ibrahim i predstavnika ambasade RS u Alžiru prisustvovali i naši građani koji žive i rade u Alžiru. Amb. Janković i predstavnici opštine Deli Ibrahim razgovarali su o daljoj dinamici radova na uređenju ulaza u kompleks groblja koje izvode lokalne vlasti.

Obaveštavamo da je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, donelo Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Odluke možete videti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

mbasada R.Srbije uzela je učešće na tradicionalnom diplomatskom sportskom turniru ,,Diplosport“ koji je, u organizaciji mađarske ambasade, održan 15.juna 2019. g. na terenima Glavne uprave civilne zaštite u Alžiru. Predstavnici srpske ambasade u Alžiru zabeležili su zapažene uspehe u takmičenjima u tenisu i stonom tenisu. Na ovogodišnjem ,,Diplosportu“ učešće su uzeli predstavnici ambasada 20-ak zemalja koji su se takmičili u četiri sporta –fudbalu, tenisu, stonom tenisu i atletici.

(Alžir, 11. maj 2019.) Na sastanku ministra turizma i domaće radinosti Abdelkadera Benmesauda i ambasadora Srbije u Alžiru Aleksandra Jankovića, ukazano je na tradicionalno prijateljske i bratske odnose dve zemlje i opredeljenost za jačanje saradnje u raznim oblastima, posebno u turizmu. Tome će umnogome doprineti i skoro potpisivanje memoranduma o razumevanju o saradnji u oblasti turizma između dve zemlje. U istom kontekstu, alžirski ministar turizma i ambasador Srbije izrazili su spremnost za proširenje partnerstva između dve zemlje i otvaranje novoh perspektiva za jačanje saradnje u oblasti turizma, uključujući i kroz razmenu iskustava u oblasti banjskog i planinskog turizma.

          U Ambasadi RS u Alžiru je 31.3.2019.g. održan komemorativni skup posvećen 20. godišnjici od agresije NATO na SRJ. Skup je otpočet minutom ćutanja u pomen žrtvama NATO bombardovanja. Na skupu su govorili amb. Aleksandar Janković i M. Valid Grin, publicista i profesor na katedri za slavistiku Univerziteta u Alžiru, a prikazani su i delovi iz dokumentarnih filmova posvećenih NATO bombardovanju. Komemorativni skup, kome je prisustvovalo tridesetak naših građanja i alžirskih prijatelja, organizovan je u saradnji i uz učešće izaslanika odbrane RS u Alžiru p.puk Jovice Anđelkovića.

Опште препоруке пре одласка на пут у Алжир

6. 3. 2019.

U Čitaonici Biblioteke grada Beograda, 5. marta 2019. godine, u organizaciji Društva prijatelja Alžira, održano je putopisno veče o Alžiru, na kojem je govorio dr Stevan Buković, putopisac. Buković je bio jedan od 15 putnika, koji su, na inicijativu Društva prijatelj Alžira, tokom šesnaestodnevnog putovanja, u februaru ove godine, posetili više gradova Alžira . Prezentaciji su prisustvovali i predstavnici ambasade Alžira u Srbiji.

(Alžir, 28. februar 2019)

U Alžiru je od 26-28. februara 2019.g. održano Sedmo zasedanje srpsko-alžirske komisije za saradnju u oblasti odbrane. Delegaciju Ministarstva odbrane R. Srbije predvodio je rektor Univerziteta odbrane general-major doc. dr Goran Radovanović, kopredsednik srpskog dela Mešovite komisije zadužene za nadzor saradnje u oblasti odbrane. Tokom zasedanja komisije sa alžirskom stranom koju je predvodio direktor Centralne intendantske direkcije Ministarstva nacionalne odbrane DNR Alžir general-major Kaled Aisa El Bej definisani su konkretni predlozi i aktivnosti koje treba da preduzmu obe strane s ciljem daljeg intenziviranja saradnje u oblasti odbrane. Zasedanju i ceremoniji potpisivanja sporazuma prisustvovali su ambasador R. Srbije u Alžiru Aleksandar Janković, članovi srpskog i alžirskog dela Mešovite komisije i predstavnici kompanije „Jugoimport – SDPR“. Na zasedanju je usaglašen i potpisan Plan bilateralne vojne saradnje između dva ministarstva odbrane u 2019. godini i zaključen je pravni okvir za buduću saradnju.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije i Dana Vojske Srbije, Ambasada RS u Alžiru organizovala je 24. februara 2019.g. svečani prijem u hotelu „Sofitel“. Prijemu je prisustvovao veliki broj zvanica. U ime alžirske vlade prijemu su prisustvovali g. Đamel Kauan, ministar komunikacija i g. Moktar Hazbelaui ministar zdravlja. Prijemu su prisustvovali i predstavnici Ministarstva odbrane Alžira. Pozivu za prijem se odazvao i veliki broj predstavnika ovdašnjeg diplomatskog kora i vojnodiplomatskog kora. Prijemu su prisustvovali i predstavnici oba doma alžirskog parlamenta, ministarstva spoljnih poslova, ministarstava kulture, MUP i drugih institucija, ratni veterani - učesnici alžirske revolucije, predstavnici medija i privrednih asocijacija, srpski i alžirski privrednici, kao i naši građani koji žive i rade u Alžiru. Nakon intoniranja himni Srbije i Alžira, ambasador Aleksandar Janković je održao prigodni govor u kojem je istakao tradicionalno prijateljske odnose i saradnju dve zemlje, visok stepen uzajamnog poverenja i međusobne podrške, te brojne zajedničke projekte koji su realizovani. Prijem je protekao u svečanoj, dostojanstvenoj i veoma srdačnoj atmosferi. Uz lokalne proizvode, gosti su imali prilike da probaju i srpsku hranu i pića, dok su tokom prijema na velikim ekranima u sali emitovani promotivni spotovi TOS o Srbiji.

Alžir, 15. februar 2019

Predsednik Alžira Abdelaziz Bouteflika uputio je čestitku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom državnog praznika Sretenja, u kojem je ponovio svoju predanost radu s njim na jačanju prijateljstva i saradnje između dve zemlje. "U vreme kada Republika Srbija slavi svoj državni praznik, sa zadovoljstvom mogu da vam se obratim, u ime alžirskog naroda i vlade, i u svoje ime izrazim naše tople čestitke, zajedno sa mojim željama za zdravlje i dobrobit svih vas, za napredak i prosperitet srpskog naroda, napisao je predsednik Alžira u svojoj poruci. "Želeo bih iskoristiti ovu priliku da ponovim svoju predanost da radim s vama na jačanju veza prijateljstva i saradnje između naših dveju zemalja kako bismo ih podigli na nivo koji želimo", dodao je predsednik Buteflika.

Poslanička grupa prijateljstva Alžir-Srbija osnovana je u utorak 19. februara 2019. godine u sedištu Nacionalnog narodnog kongresa, s ciljem jačanja odnosa parlamentarne saradnje između dve zemlje. Svečanost je održana u prisustvu predsednika Odbora za spoljne poslove, saradnju i nacionalnu zajednicu AFN-a, g. Abdelhamid Si Afifa, ambasadora R.Srbije u Alžiru Nj.E. Aleksandra Jankovića, predsednika Parlamentarne grupe za prijateljstvo Dr Hariše Nouredina i predstavnika Ministarstva inostranih poslova Alžira.

Vodeći alžirski dnevni list na francuskom jeziku „El Mudžahid", pozivajući se na saopštenje alžirskog parlamenta, objavio je članak o susretu srpskog ambasadora Aleksandra Jankovića sa novim predsednikom Nacionalne narodne skupštine Alžira Muadom Bušarebom. List prenosi ocene Bušareba o tradicionalno dobrim odnosima i saradnji Srbije i Alžira, koji datiraju još iz vremena borbe alžirskog naroda za nacionalno oslobođenje, kao i doprinos alžirskog predsednika Abdelaziza Buteflike razvoju srpsko-alžirskih odnosa, zbog čega je 2016. godine dobio orden Srbije. Predsednik Donjeg doma parlamenta govorio je i o doprinosu koji je alžirskoj revoluciji dao naš snimatelj Stevan Labudović. „El Mudžahid" ističe da je ambasador Janković čestitao Bušarebu izbor na dužnost predsednika parlamenta i preneo mu poziv da poseti Srbiju, kao i da se založio za produbljivanje bilateralnih odnosa, unapređenje saradnje u različitim domenima, posebno parlamentarne.

Ambasador Janković posetio je 5. januara 2019.g. u gradu Oranu proizvodne pogone vodećeg alžirskog proizvođača vina - Grands Crus de l'Ouest. Tom prilikom razgovarano je o mogućnostima saradnje i povezivanja sa relevantnim srpskim partnerima.

Ambasador Aleksandar Janković bio je gost alžirskog dnevnog lista „Liberte", gde je razgovarao sa direktorom Saidom Šekrijem i obišao spoljno-političku i ekonomsku redakciju. U razgovoru sa direktorom ovog lista, ambasador Janković je podsetio na tradicionalno prijateljske odnose i saradnju Srbije i Alžira i podvukao značaj alžirske podrške našim stavovima o KiM. On se zahvalio direktoru Šekriju na profesionalnom i objektivnom izveštavanju o Srbiji i našem regionu. Direktor Said Šekri rekao je da vrednuje tradicionalno prijateljstvo Srbije prema Alžiru, kao i podršku u borbi za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti. Liberte je objavio članak o poseti našeg ambasadora u kome je ukazano na tradicionalno prijateljske odnose i saradnju dve zemlje, uz podsećanje na ulogu pojedinaca koji su pomogli njihovom razvoju, poput snimatelja Stevana Labudovića, heroja alžirske revolucije

Ambasador Janković posetio je 26. novembra 2018.g. alžirsku državnu televiziju – ERTA gde je razgovarao sa g. Tufikom Keladijem, generalnim direktorom ERTA. U srdačnom i otvorenom razgovoru razmotrene su mogućnosti za saradnju Srbije i Alžira na medijskom planu.

Dana, 25. novembra 2018.g. navršava se godinu dana od smrti Stevana Labudovića, doajena jugoslovenskog i srpskog filmskog snimateljstva i učesnika alžirske revolucije. Za Filmske novosti iz Beograda, napravio je brojne filmske zapise i fotografije, koje se danas nalaze u filmskim kinotekama i foto zbirkama. Među velikane filmske umetnosti uvrstio ga je njegov filmski i revolucionarni rad tokom alžirske revolucije. U Alžiru je boravio tri i po godine, gde je napravio mnoštvo filmskih reportaža i fotografija, koje su obišle ceo svet, čime je doprineo da ostatak sveta sazna istinu o borbi oslobodilačkog, antikolonijalnog pokreta alžirskog naroda. Njegova kamera, originalni filmovi i fotografije izloženi su u ratnoj zbirci Istorijskog muzeja u Alžiru, u sali velikana, i u Vojnom muzeju. Tokom svog rada sa ALN-om, u periodu 1959–1962, Labudović je snimio 83 kilometara filmske trake i 274 fotografije. Za nemerljiv doprinos i dokazane zasluge za pobedu revolucije, dobitnik je najznačajnih vojnih i državnih odlikovanja NDR Alžira. U maju, 2012. godine predsednik Alžira, Nj.E. g. Abdelaziz Buteflika, odlikovao ga je ordenom za nacionalne zasluge. Povodom državnog praznika Republike Srbije Sretenja, 2017. godine, predsednik Republike Srbije Nj.E. g. Tomislav Nikolić, odlikovao ga je srebrnom medaljom za zasluge u kulturi i javnim delatnostima. I kao penzioner, Stevan Labudović je neumorno nastavio svoja istraživanja, kao što je fotografisanje Srpskog vojničkog groblja iz Prvog svetskog rata u Alžiru. Bio je i jedan od osnivača Društva prijatelja Alžira u Srbiji.

Na Srpskom vojničkom groblju u opštini Deli Ibrahim u Alžiru 11. novembra 2018.g. odata je pošta i položeni su venci u spomen palim herojima u Prvom svetskom ratu. Ceremoniji su prisustvovali predstavnici alžirskih vlasti (ministarstvo vera, vilaja Alžir, opština Deli Ibrahim), ambasadori i vojni izaslanici iz više od 30 zemalja, kao i verski velikodostojnici i naši građani koji žive i rade u Alžiru. U prigodnom govoru ambasador Aleksandar Janković je podsetio na istorijat Srpskog vojničkog groblja u Alžiru, kao i na ogromne žrtve koje je Srbija podnela tokom Prvog svetskog rata dajući veliki doprinos pobedi saveznika.

Na poziv alžirskog Ministarstva kulture, na 23. Međunarodnom sajmu knjiga u Alžiru (Salon International du livre d’Alger - SILA 2018, 29.10-10.11.o.g) učestvovala je i Vesna Jugović de Vinča, koja je predstavila englesko izdanje svoje knjige „Poslednja poruka Nelsona Mandele“ (Mandela's Code). Tokom gostovanja u Alžiru V. de Vinča je imala susrete sa ministrom kulture Alžira A. Mihubijem i čelnim ljudima tog ministarstva, potom sa predstavnicima delegacije NR Kine (zemlja-počasni gost ovogodišnjeg izdanja sajma knjiga u Alžiru), kao i predstavnicima javnog i kulturnog života Alžira. Prezentacija knjige Vesne de Vinča održana je 30. oktobra na sajmu u Alžiru, a skupu su između ostalih prisustvovali i ambasador RS u Alžiru A. Janković, predstavnici ministarstva kulture Alžira, kao i ambasade Južnoafričke Republike u Alžiru. Vesna de Vinča je, takođe, imala i zapaženo gostovanje u jutarnjem programu alžirske državne televizije.

Ambasador Aleksandar Janković je posetio 22. oktobra 2018.g. sedište kompanije Sonelgaz, gde je razgovarao sa g. Mohamedom Arkabom, predsednikom i generalnim direktorom ove kompanije. Tokom susreta ambasadora Jankovića sa g. Arkabom razmotrene su mogućnosti za uspostavljanje poslovne saradnje i povezivanja Sonelgaza sa srpskim kompanijama u više proizvodnih segmenata. Sonelgaz spada u red najvećih alžirskih kompanija i ima više od 80.000 zaposlenih, a njen poslovni portfolio obuhvata proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije i gasa.

Alžirski ministar industrije i rudarstva Jusef Jusfi razgovarao je 18.oktobra 2018.g. sa amb. A. Jankovićem o mogućnostima daljeg jačanja privredne saradnje između Srbije i Alžira. Tokom susreta posebno su potencirane mogućnosti u oblastima mašinske industrije, elektronike, hemijske industirje i novih tehnologija, u vezi s čim se očekuju i konkretniji razgovori relevantnih poslovnih subjekata dve zemlje.

U Alžiru je 15.10.2018.g. održana druga runda pregovora o zaključivanju sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između RS i Alžira. Tom prilikom delegacije ministarstava finansija dve zemlje usaglasile su tekst sporazuma, koji je potom i parafiran.

Amb. Janković je posetio 4.10.2018. proizvodne pogone alžirske kompanije N`Gaous u gradu Kemis el-Hečna (provincija Bumerdes) gde je sa g. Ali Latefom, predsednikom upravnog odbora, i g. Benmesai Kemisijem, generalnim direktorom kompanije, razgovarao o mogućnostima poslovne saradnje sa Srbijom.

Amb. Janković je 26. septembra o.g. posetio Burđ Bu Areriđ gde je razgovarao sa Abderahmanom Benhamadijem, predsednikom upravnog odbora grupacije Benhamadi. U pratnji g. Benhamadija, amb. Janković je obišao proizvodne linije dva preduzeća koja posluju u okviru grupacije Benhamadi - Condor Electronics, koji je i vodeći alžirski proizvođač elektronskih uređaja i bele tehnike, kao i preduzeće Gerbior, koje proizvodi testenine. Imajući u vidu izuzetno dobre i prijateljske odnose Srbije i Alžira, kao i brojne potencijale i pogodnosti za saradnju, u srdačnom i otvorenom razgovoru g. Benhamadi i amb. Janković su ocenili da treba ojačati aktivnosti na povezivanju privrednih subjekata dve zemlje. U tom smislu razgovarali su i o konkretnim projektima saradnje i povezivanja alžirskog Condor-a sa srpskim partnerima kako u oblasti elektronike i bele tehnike, tako i u autoindustriji (automobilske gume) i dr. Amb. Janković je čestitao g. Benhamadiju na uspesima koje njegova kompanija postiže kako na alžirskom tako i na međunarodnom tržištu i zahvalio se na izuzetnom gostoprimstvu i organizaciji posete sedištu grupacije i pogonima Condor Electronics i Gerbior. G. Benhamadi je sa zadovoljstvom prihvatio poziv amb. Jankovića da poseti Srbiju i tom prilikom se susretne sa predstavnicima relevantnih srpskih kompanija.

Na poziv Udruženja banaka Srbije, delegacija Alžirskog udruženja banaka i finansijskih institucija (ABEF) posetila od 11. do 14. septembra 2018.g. Srbiju. Poseta Srbiji realizovana je u kontekstu razvoja međusobne saradnje u oblasti bankarstva. Tom prilikom generalni sekretar UBS Veroljub Dugalić i generalni delegat ABEF Rašid Belaid potpisali su sporazum o saradnji dva udruženja banaka. Alžirsku delegaciju činili su i predstavnici vodećih banaka – BADR, BEA, BNA, CNEP, CPA i BDL koji su tokom posete Srbiji imali prilike da razgovaraju sa predstavnicima bankarskih institucija u Srbiji – Banka Inteza, Unikredit, Poštanska štedionica, Jubmes banka, Mirabank, Srpska banka i Eurobank.

U Ambasadi Srbije u Alžiru, 5. avgusta 2018.g. održana je komemoracija povodom Dana sećanja na stradale i nestale Srbe u ratovima tokom 90-ih godina prošlog veka.

Ministar trgovine Alžira g. Said Đelab primio je 9. jula o.g. u kurtoaznu posetu amb. Aleksandra Jankovića. Tom prilikom razmotrene su mogućnosti za dalje jačanje privredne saradnje i trgovinske razmene između Srbije i Alžira.

Na Srpskom vojničkom groblju Deli Ibrahim 28. juna o.g. održan je prigodan skup u spomen palih srpskih ratnika u Prvom svetskom ratu. U kraćem izlaganju amb. Janković je podsetio na ogromne žrtve koje su Srbija i srpski narod podneli tokom Prvog svetskog rata, kao i na naš nemerljiv doprinos pobedi saveznika. Skupu je, pored rukovodstva gradske opštine Deli Ibrahim i predstavnika ambasade RS u Alžiru prisustvovalo i 30-ak naših građana. Amb. Janković i g. Kamel Hamza, gradonačelnik opštine Deli Ibrahim obišli su i radove koje na uređenju ulaza u kompleks groblja izvode lokalne vlasti.

Na Diplomatskoj akademiji alžirskog MIP (IDRI) 14. maja o.g. je održan skup posvećen saradnji u okviru Jadransko-jonske inicijative (JJI). Nakon pozdravne reči generalne direktorke IDRI amb. A. Mesdue, izlaganja o prioritetima i saradnji u okviru ove regionalne inicijative održali su ambasadori Srbije – A. Janković, Italije – P. Ferara, Grčke – N.E. Kutraku i Hrvatske – M. Andrijašević.

Na Diplomatskoj akademiji alžirskog MIP (IDRI) 14. maja o.g. je održan skup posvećen saradnji u okviru Jadransko-jonske inicijative (JJI). Nakon pozdravne reči generalne direktorke IDRI amb. A. Mesdue, izlaganja o prioritetima i saradnji u okviru ove regionalne inicijative održali su ambasadori Srbije – A. Janković, Italije – P. Ferara, Grčke – N.E. Kutraku i Hrvatske – M. Andrijašević.

Ambasada R.Srbije uzela učešće na tradicionalnom diplomatskom sportskom turniru ,,Diplosport“ koji je, u organizaciji mađarske ambasade, održan 5.maja o.g. na terenima Civilne zaštite u Alžiru. Na ovogodišnjem ,,Diplosportu“ učešće su uzeli predstavnici iz 25 zemalja koji su se takmičili u pet sportova –fudbal, tenis, stoni tenis i atletika.

Ambasador Janković posetio je 18. aprila 2018.g. novinsku agenciju Algerie Presse Service gde je sa Abdelhamidom Kašom, generalnim direktorom APS, razgovarao o mogućnostima daljeg jačanja saradnje dve zemlje u oblasti medija.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je predsedniku Narodne Demokratske Republike Alžir Abdelazizu Butefliki pismo saučešća povodom pada vojnog transportnog aviona, u kojem se kaže: „Duboko smo ožalošćeni tragičnom vešću o padu vojnog aviona i pogibiji velikog broja vojnika, koji su služili svojoj zemlji i svom narodu. Iako je u ovakvim bolnim i žalosnim trenucima teško čak i pokušati naći reči utehe, molim Vas da primite moje duboko saučešće, kao i da izraze mog saosećanja prenesete onima koji su izgubili svoje najmilije. Uveren sam da će oni koji su izgubili život na vojničkoj dužnosti, što je najveća žrtva koja se može prineti domovini, ostati u plemenitom sećanju generacija koje dolaze“, navodi se u pismu predsednika Vučića alžirskom predsedniku Butefliki.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković i prvi potpresedik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić, uputili njihovim alžirskim kolegama, pisma saučešća povodom pada vojnog transportnog aviona.

Beograd, 11. april 2018. godine

Rvačka reprezentacija Srbije, predvođena potpredsednikom RSS R. Baltićem učestvovala je na Mediteranskom prvenstvu koje je od 29-31.3.o.g. održano u Alžiru. U konkurenciji ekipa iz jedanaest mediteranskih zemalja rvači iz Srbije su osvojili dve medalje (zlato i bronza). Na poziv organizatora Mediteranskog prvenstva u rvanju, amb. Janković je prisustvovao ceremoniji otvaranja i uzeo učešće u dodeli medalja. Takođe, tom prilikom imao je i odvojeni razgovor sa alžirskim ministrom sporta E.H. Uld Alijem o daljem jačanju saradnje dve zemlje u oblasti sporta.

Medijski javni servis Radio-televizije Srbije pokrenuo je platformu RTS Planeta (rtsplaneta.rs), koja je dostupna svim korisnicima interneta u Srbiji i širom sveta. Novom platformom je omogućeno praćenje, uživo, 11 televizijskih (RTS1, 2, 3, RTS HD, RTS Svet, RTS Život, RTS Drama, RTS Kolo, RTS Muzika, RTS Trezor i RTS Poletarac) i četiri radijska kanala (Radio Beograd 1, 2 i 3 i Radio Beograd 202), Medijskog javnog servisa Radio-televizije Srbije, kao i odloženo praćenje programa i usluge Video na zahtev i Audio na zahtev, kao i mogućnost pregleda pojedinačnih priča iz dopisničke mreže RTS u okviru celine Moj grad. Na platformi su dostupna i muzička izdanja PGP RTS. Korisnicima koji se registruju van teritorije Srbije, u naredna tri mesecabiće omogućeno besplatno praćenje sadržaja. Posle promotivnog perioda, putem ove platforme i dalje će biti moguće besplatno praćenje televizijskog kanala RTS Svet i programa Radio Beograda. Besplatan pristup sadržajima je moguć preko desktop računara, tableta i pametnih telefona, uz registraciju na web strani rtsplanera.rs, mobilnoj aplikaciji (za Android ili IOS), ili preko Facebook-a.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 12. do 30. marta 2018. godine. Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta, kao i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

http://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-dijaspore/

Beograd, 24. mart 2018. godine – Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić ocenila je u današnjem razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Demokratske Narodne Republike Alžir Abdelkaderom Mesahelom da dve zemlje kroz istoriju neguju tradicionalno prijateljske odnose i da Alžir, kao najveća zemlja afričkog kontinenta, predstavlja jednog od ključnih partnera Srbije u ovom regionu. Brnabić je naglasila da je Srbija zainteresovana za produbljivanje saradnje sa Alžirom, pre svega na ekonomskom planu, imajući u vidu značajne potencijale u sektorima infrastrukture, građevine, farmacije i poljoprivrede. Ona je podsetila da u Alžiru uspešno posluju srpske kompanije „Jugoimport - SDPR“, „Hidrotehnika“, „Energoprojekt“, Institut „Mihajlo Pupin“ i „Putevi Užice“, koje zajedno sa alžirskim partnerima postižu značajne uspehe u velikim i važnim projektima u oblasti vodoprivrede, građevinarstva i infrastrukture. Ministar Mesahel je naglasio da postoji dobra saradnja u oblasti odbrane, koja se odvija kroz redovne sastanke Mešovitog komiteta dve države. Izrazio je spremnost da se ovakva saradnja nastavi i ojača kroz razmenu tehnologije i zajednička ulaganja. On je posebno istakao važnost saradnje u oblasti obrazovanja, napominjući da se u Srbiji, u ranijem periodu, školovao veliki broj alžirskih građana. Premijerka Brnabić zahvalila je ministru spoljnih poslova Alžira na čvrstom stavu Alžira po pitanju nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. Brnabić je pohvalila predlog Alžira za usvajanje Rezolucije u Ujedinjenim nacijama pod nazivom „Živeti zajedno u miru“, koju je podržala i Srbija, a kojom se 16. maj uspostavlja kao dan kada se posebno ukazuje na važnost promovisanja inkluzije, tolerancije, razumevanja i solidarnosti.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić primio je 24. marta 2018. godine ministra spoljnih poslova i međunarodne saradnje Alžira, Abdelkadera Mesaela, koji je boravio u zvaničnoj poseti našoj zemlji. Dva ministra su razgovarala o bilateralnim odnosima Srbije i Alžira, mogućnostima unapređenja saradnje i aktuelnim međunarodnim i regionalnim pitanjima, kao što su međunarodni terorizam i pitanje migracija. Ministar Dačić je naglasio prijateljstvo dva naroda i saradnju dugu više od 50 godina. Podsetio je na podršku bivše Jugoslavije i učešće naših građana u borbi za alžirsku nezavisnost, među njima i Stevana Labudovića, našeg fotografa i kamermana, heroja alžirske revolucije, koji je preminuo krajem prošle godine. Ministar Dačić se osvrnuo i na ulogu državnika i patriote, pokojnog Rede Maleka, koji je bio prvi alžirski ambasador u SFRJ, u razvoju bilateralnih odnosa dve zemlje. Ministar Dačić je izrazio zadovoljstvo zbog uspeha Alžira na planu očuvanja političke i ekonomske stabilnosti, kao i u borbi protiv terorizma i ekstremizma, u uslovima globalnih i regionalnih izazova. Takav pozitivan ishod je rezultat politike koju je koncipirao alžirski predsednik Buteflika. Posebno je istakao našu zahvalnost na principijelnom i konzistentnom stavu Alžira u pogledu nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. „Kosova"i poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. Tokom razgovora, razmatrane su mogućnosti za unapređenje odnosa u svim oblastima gde postoji zajednički interes, uz naglasak na ekonomskoj saradnji, gde se očekuje njeno intenziviranje, uz direktne kontakte privrednih subjekata. Zajednički je konstatovan značaj uspešne saradnje u oblasti odbrane. Za naredni period najavljeno je održavanje Mešovitog komiteta, kao i realizacija drugih poseta na visokom nivou. U odvojenim susretima, ministar spoljnih poslova i međunarodne saradnje Abdelkader Mesael razgovarao je sa predsednicom Vlade Anom Brnabić i potpredsednikom Vlade i ministrom trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimom Ljajićem. Tokom posete upriličeno je svečano potpisivanje Memoranduma o razumevanju u oblasti životne sredine, održivog razvoja i obnovljivih energija, koje su potpisali ministar zaštite životne sredine Republike Srbije Goran Trivan i alžirski ministar, kao i Program saradnje u oblasti omladine i sporta, koji su potpisali ministar Dačić i ministar Mesael.  

http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/19481-o-?lang=cyr

Beograd, 24. mart 2018. godine – Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Zoran Đorđević razgovarao je danas sa ministrom spoljnih poslova Demokratske Narodne Republike Alžir Abdelkaderom Mesahelom o temama iz oblasti koje su od zajedničkog interesa za unapređenje saradnje između naše dve zemlje. Đorđević je tom prilikom naveo da su Srbija i Alžir uvek imali dobre odnose, koji su uspostavljeni pre skoro šest decenija, a obostranim zalaganjem, još više se produbljuju. Republika Alžir je Srbiji pružala podršku u svim ključnim situacijama, posebno kada je u pitanju očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, što srpski narod ceni i na tome smo veoma zahvalni, rekao je Đorđević i dodao da uvek ima prostora za unapređenje saradnje i da će to u budućnosti dati rezultat kroz zajedničke projekte. Ministar za rad je izrazio uverenje da će se saradnja Srbije i Alžira, poput vojno-ekonomske, intenzivirati u oblastima od zajedničkog interesa, kojim će odnosi naše dve zemlje ostvariti dodatni napredak. Mesahel je istakao da mu je zadovoljstvo što je u Srbiji i što je u prilici da se sretne se i razgovara sa prijateljima njegove zemlje. On je rekao da će uložiti sve napore da saradnju dveju zemalja u zajedničkim interesnim sferama podigne na viši nivo i naglasio da će se založiti da oblast projektne saradnje dobije adekvatnu podršku od strane Vlade Alžira, navodi se u saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Povodom različitih izveštaja u stranim medijima i društvenim mrežama o stavu Republike Srbije o „Zapadnoj Sahari" i njegovom pogrešnom tumačenju i interpretacijama, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije koristi priliku da još jednom snažno naglasi svoju poziciju po ovom pitanju, koja ostaje nepromenjena i dosledna, bazirana na odredbama međunarodnog prava i relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a. Pitanje „Zapadne Sahare" je u nadležnosti UN-a, te je ono za Republiku Srbiju, pre svega, multilateralno i regionalno. Republika Srbija snažno podržava UN u nastojanjima da se dođe do rešenja za pitanje „Zapadne Sahare" i zalaže se za rešenje koje je mirno, pravično, obostrano prihvatljivo i trajno, ne povlači jednostrane poteze i ne prejudicira konačni ishod pregovora koji se odvijaju pred UN. Republika Srbija u potpunosti razume osetljivost ovog pitanja za zainteresovane strane, koje poziva da odmah i u dobroj veri, kroz sistem UN-a, nastave razgovore koji će dovesti do rešenja zasnovanog na principima koje Srbija kontinuirano ističe i zastupa. Republika Srbija istovremeno, kao osvedočeni i dokazani prijatelj regiona i celog afričkog kontinenta, odbija da bude uvučena u razmirice u kojima dogovor moraju da postignu direktno zainteresovane strane. Republika Srbija se nada, kao zemlja koja je nesebično doprinela oslobođenju kontinenta od strane vladavine i, posebno, kao osnivač Pokreta nesvrstanih zemalja i jedan od inicijatora stvaranja Organizacije afričkog jedinstva, da će naši prijatelji to razumeti. Republika Srbija je zainteresovana za dalji razvoj, inače izvanrednih odnosa, sa afričkim državama, naročito kroz već realizovane i predstojeće posete na visokom nivou.

http://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-dijaspore/

Povodom Dana državnosti Republike Srbije i Dana Vojske Srbije, Ambasada RS u Alžiru organizovala je 27. februara 2018.g. svečani prijem u hotelu „Sofitel“. Prijemu je prisustvovao veliki broj zvanica. U ime alžirske vlade prijemu su prisustvovali Hosin Nesib, ministar vodnih resursa i Abdelgani Zalen, ministar javnih radova i saobraćaja, a ispred Ministarstva odbrane Alžira prisustvovali su gen. Mohamed Zenakri, generalni sekretar ministarstva i više visokih oficira alžirske vojske. Pozivu za prijem se odazvao i veliki broj predstavnika ovdašnjeg diplomatskog kora i vojnodiplomatskog kora. Prijemu su prisustvovali i predstavnici oba doma alžirskog parlamenta, ministarstva spoljnih poslova, ministarstava kulture, suda i drugih institucija, ratni veterani - učesnici alžirske revolucije, predstavnici medija i privrednih asocijacija, srpski i alžirski privrednici, kao i naši građani koji žive i rade u Alžiru. Nakon intoniranja himni Srbije i Alžira, ambasador Aleksandar Janković je održao prigodni govor u kojem je istakao tradicionalno prijateljske odnose i saradnju dve zemlje, visok stepen uzajamnog poverenja i međusobne podrške, te brojne zajedničke projekte koji su realizovani. Prijem je protekao u svečanoj, dostojanstvenoj i veoma srdačnoj atmosferi. Uz lokalne proizvode, gosti su imali prilike da probaju i srpsku hranu i vina, dok su tokom prijema na velikim ekranima u sali emitovani promotivni spotovi TOS o Srbiji.

Dvodnevno zasedanje Šeste mešovite srpsko-alžirske komisije za saradnju u oblasti odbrane završeno je 22. februara, usaglašavanjem i potpisivanjem Zapisnika o radu komisije i Plana aktivnosti bilateralne vojne saradnje Republike Srbije i DNR Alžir u 2018. godini. Delegaciju Ministarstva nacionalne odbrane DNR Alžir, koja je boravila u Srbiji u periodu od 20. do 23. februara 2018. godine, predvodio je general-major Gris Abdelhamid, načelnik Uprave za organizaciju logistike pri Generalštabu Oružanih snaga Alžir i kopredsednik alžirskog dela Mešovite komisije.

Ministar turizma i zanatstva Alžira g. Hasen Mermuri razgovarao je 25. januara sa amb. Aleksandrom Jankovićem o mogućnostima razvoja saradnje u oblasti turizma.

Predsednik alžirske narodne skupštine S. Buhađa razmotrio je 24. Januara u razgovoru sa amb. A. Jankovićem mogućnosti za dalje jačanje srpsko-alžirskih odnosa u svim domenima, kao i parlamentarne saradnje između dve zemlje.

Ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu, gospodin Murad Zemali, primio je 15. januara, 2018, ambasadora Republike Srbije u Alžiru, Aleksandara Jankovića sa kojim je razgovarao o važnosti nastavka bilateralnih napora na jačanju programa i projekata saradnje dve zemlje. Dve strane su se saglasile o potrebi nastavka nastojanja da se ojačaju programi saradnje između dve zemlje u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne zaštite.  

Nacionalni arhiv Alžira u saradnji sa Ambasadom RS u Alžiru, organizovao je 7.12.o.g. komemorativni skup posvećen Stevanu Labudoviću, srpskom fotografu i snimatelju alžirske revolucije, koji je nedavno preminuo u Beogradu. Nakon intoniranja himni Alžira i RS, generalni direktor alžirskog arhiva A. Šiki i ambasador Srbije u Alžiru A. Janković održali su govore u kojima je istaknut značaj saradnje i prijateljstva između Alžira i RS, čemu je poseban doprinos dao i S. Labudović, koji svojim reportažama pomogao da se slika o alžirskoj borbi za nezavisnost probije u svet. Skupu su se pozdravnim govorima obratili i H. Latli, direktor uprave u MIP Alžira i predstavnici Društva prijatelja Alžira iz Beograda D. Vlk i M. Jelić. Skupu su prisustvovali predstavnici alžirskog MIP, institucija kulture, veterani alžirske revolucije, predstavnici srpske dijaspore i dr. Skupu su, takođe, prisustvovali i naši operski umetnici, predvođeni J. Jovanović, koji su inače bili na gostovanju u Alžiru u organizaciji alžirskog ministarstva kulture. U holu Nacionalnog arhiva Alžira organizovana je i izložba posvećena Stevanu Labudoviću.

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=459002024496389&id=100011597867829

Pod pokroviteljstvom ministra kulture Alžira Azedina Mihubija, u organizaciji ministarstava kulture Alžira i RS i uz podršku alžirske opere „Bualem Besai“ i Ambasade RS u Alžiru, u gradu Alžiru je 4. decembra 2017.g. održan koncert Jadranke Jovanović. U pratnji baritona Nuredina Saudija, pijaniste Nikole Rackova, baritona Olivera Njega i orkestra alžirske opere izvedene su arije iz najpoznatijih opera, kao i srpske i alžirske tradicionalne pesme, što je izazvalo posebno pozitivne reakcije publike. U pozdravnim govorima na otvaranju koncerta ambasador RS u Alžiru Aleksandar Janković i generalni direktor alžirske opere i bariton Nuredin Saudi ukazali su na tradicionalno prijateljske odnose RS i Alžira i značaj razmene u kulturi za saradnju dve zemlje. Koncertu su između ostalih prisustvovali i alžirski ministri spoljnih poslova Abdelkader Mesahel i ministar kulture Azedin Mihubi, ministri spoljnih poslova i pravde R. Gvineje - Mamadi Ture i Šeik Sako (koji su se nalazili u radnoj poseti Alžiru), predstavnici diplomatskog kora, institucija kulture, medija, srpske poslovne zajednice, dijaspore i dr. Gostovanje naših operskih umetnika realizuje se u sklopu programa saradnje ministarstava kulture dve zemlje. U okviru gostovanja održan je koncert i u gradu Oran - 6. decembra o.g.

http://www.aps.dz/culture/66661-concert-de-musique-a-alger-pour-celebrer-l-amitie-algero-serbe

Nacionalni arhiv Alžira i Ambasada R. Srbije u Alžiru organizuju komemaorativni skup posvećen Stevanu Labudoviću, srpskom snimatelju i učesniku alžirske revolucije. Skup će se održati 7. decembra 2017.g. u Nacionalnom arhivu Alžira sa početkom u 14č.

Stevan Labudović, srpski snimatelj i učesnik alžirske revolucije sahranjen je 30. novembra 2017.g. u Beogradu. U Ambasadi Alžira u Beogradu održana je komemoracija na kojoj je govorio ambasador A. Šebšub. Komemoraciji je između ostalih prisustvovao i Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi R. Srbije.

Predsednik Alžira Abdelaziz Buteflika odmah je, po primljenoj vesti o smrti svog i alžirskog prijatelja 25.11., poslao poruku saučešća porodici Stevana Labudovića, borca i “iz makija“ snimatelja alžirske revolucije, u kojoj istakao "posvećenost" pokojnika borbi naroda Alžira protiv kolonijalnog jarma. U svom saučešću, predsednik Buteflika podvlači da "je sa velikim žaljenjem saznao za smrt velikog borca NOB Alžira, Stevan Labudovića", istovremeno mu dajući omaž kao "čoveku od ubeđenja, zaljubljenog u ideale socijalne pravde, napredak, slobodu i emancipaciju naroda"..."rizikujući život, potpuno posvećen borbi Alžira protiv kolonijalne vladavine, hrabro i bez odstupanja, svoju kameru i snimateljsko znanje upotrebio je u korist naše stvari", napisao je Buteflika u slavu S.L., nastavljajući "njegova nepokolebljiva i bratska predanost otkrila je, uprkos kolonijalnoj propagandi, međunarodnoj javnosti istinu o borbi našeg naroda čime je ovekovečio istorijske trenutke naše oslobodilačke borbe. Neraskidivo vezan za našu zemlju, nosio je Alžir u srcu i duši", stoji u tekstu saučešća. Šef alžirske države poruku završava rečima: "U ovom naročito bolnom trenutku, želim da njegovoj porodici, bližnjima i prijateljima, izrazim svoje iskreno saučešće i potvrdim svoje najtoplije simpatije".

U Beogradu je danas, 25. novembra 2017.g. preminuo Stevan Labudović, doajen jugoslovenskog i srpskog filmskog snimateljstva i zaslužni građanin NDR Alžir. Za matičnu kuću « Filmske novosti » iz Beograda, napravio je brojne filmske zapise i fotografije, koje se danas nalaze u filmskim kinotekama i foto zbirkama. Fotografisao je znamenite ličnosti i dogadjaje u bivšoj SFR Jugoslaviji i bio dugo godina u pratnji Josipa Broza Tita. Među velikane filmske umetnosti uvrstio ga je, svakako, njegov filmski i revolucionarni rad tokom alžirske revolucije, jednog od najvećih događaja u istoriji XX veka. U Alžiru je boravio tri i po godine, gde je napravio mnoštvo filmskih reportaža i fotografija, koje su obišle ceo svet, čime je doprineo da ostatak sveta sazna istinu o borbi oslobodilačkog, antikolonijalnog pokreta alžirskog naroda. Njegova kamera, originalni filmovi i fotografije izloženi su u ratnoj zbirci Istorijskog muzeja u Alžiru, u sali velikana, i u Vojnom muzeju. Nacionalni arhiv Alžira je utvrdio da je, tokom svog rada sa ALN-om, snimio 83 kilometara filmske trake, 27 filmova i 274 fotografije, iz perioda 1959–1962. Za nemerljiv doprinos i dokazane zasluge za pobedu revolucije, dobitnik je najznačajnih vojnih i državnih odlikovanja NDR Alžira, i jedan je od najcenjenijih prijatelja Alžira. U maju, 2012. godine, u okviru proslava pedesetogodišnjice nezavisnosti Alžira, njegovi filmski materijali izloženi su u Muzeju Savremene umetnosti u Alžiru, u okviru izložbe o ulozi filmske slike u ratu. Iste godine, predsednik Alžira, Abdelaziz Buteflika (Abdelaziz Bouteflika), odlikovao ga je ordenom za nacionalne zasluge (La médaille du Mérite national). Povodom državnog praznika Republike Srbije Sretenja, 2017. godine, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, odlikovao ga je srebrnom medaljom za zasluge u kulturi i javnim delatnostima. I kao penzioner, Stevan Labudović je nastavio svoja istraživanja, kao što je fotografisanje Srpskog vojničkog groblja iz Prvog svetskog rata u Alžiru. Jedan je od inicijatora i osnivača Društva prijatelja Alžira u Beogradu.

U organizaciji alžirskog ministarstva kulture, a sklopu programa kulturne saradnje između Srbije i Alžira, srpska operska umetnica Jadranka Jovanović imaće koncerte u Alžiru 4. decembra o.g. i Oranu – 6. decembra 2017.g. Tokom nastupa, u pratnji Jadranke Jovanović biće i bariton Oliver Njego i pijanista Nikola Rackov. Više detalja o koncertima može se naći na: http://fr-fr.facebook.com/operaalger/

Alžirski ambasador u Beogradu, Abdelhamid Šebšhub, naglasio je " stabilizirajuću " ulogu Alžira kroz svoje različite medijacije u Africi i njenu "odlučnu posvećenost" u borbi protiv terorizma. Šebšhub je održao govor na poziv Beogradskog instituta za politiku i međunarodnu ekonomiju.

На Српском војничком гробљу у општини Дели Ибрахим у Алжиру 12.новембра 2017.г. одата је пошта и положени су венци у спомен палим херојима у Првом светском рату. Церемонији су присуствовали представници алжирских министарстава вера и одбране, амбасадори и војни изасланици из више од 20 земаља, као и верски великодостојници. Централна комеморација поводом Дана примирја одржана је на суседном гробљу Комонвелта, а њој је претходила и церемонија полагања венаца на немачком војничком гробљу.

28 – 10 – 2017 Ambasador Alžira u Srbiji, Abdelhamid Šebšub organizovao je, u ambasadi svoje zemlje, prijem povodom petnaestogodišnjice rada Društva prijatelja Alžira. Prijemu su prisustvovali Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, članovi uprave Društva, diplomate ambasade, te predstavnici srpskih kompanija koji su poslovno prisutni u ovoj najvećoj arapskoj i afričkoj zemlji. U pozdravnom govoru, predsednik Društva, Marko Jelić, podsetio je na prijateljstvo između dva naroda koje traje više od 55 godina, još iz vremena alžirske borbe za nezavisnost

23/10/2017 Ministar trgovine Mohamed Benmeradi je u ponedeljak u Alžiru održao razgovore sa ambasadorom Republike Srbije Aleksandrom Jankovićem. Tom prilikom naveli su dobre istorijske odnose dve zemlje, istovremeno izražavajući različite mogućnosti za razvoj obima trgovinskih razmena i doprinoseći stvaranju partnerstava u različitim ekonomskim sektorima.

U subotu, 21. oktobra 2017. godine, Ambasada R.Srbije učestvovala na internacionalnom bazaru, u organizaciji Udruženja žena diplomata u Alžiru, koji je godišnja humanitarna manifestacija. Prikupljena sredstva su donirana alžirskim udruženjima za decu.

U utorak, 10. oktobara 2017, Njegova ekselencija Aleksandar Janković primljen u sedištu nacionalnog dnevnog lista tokom kurtoazne posete.

Ambasada Republike Srbije učestvovala je na diplomatskom fudbalskom turniru Ferenc Puškaš 2017, u organizaciji Ambasade Mađarske, koji je održan 07. oktobra 2017. na terenima kompleksa Civilne zaštite Alžira. Predstavnici Ambasade Srbije uzeli su učešće u fudbalskom timu Balkan, sastavljenom zajedno sa predstavnicima Ambasade Bugarske, i tom prilikom zauzeli treće mesto u konkurenciji 12 ekipa.

U nedelju, 24. septembra 2017. godine, u rezidenciji ambasadora održan je drugi koktel, na kojem su se okupili predstavnici srpskih kompanija prisutnih u Alžiru i njihovi alžirski partneri. Aleksandar Janković, ambasador Republike Srbije u Alžiru, održao je kratak govor ovom prilikom.

Njegova ekselencija Abdelkader Bensalah, predsednik Saveta Nacije, primio je u utorak 19. septembra 2017. godine u sedištu Veća Njegovu ekselenciju Aleksandara Jankovića, ambasadora Republike Srbije u Alžiru.

Ambasador Janković posetio je 30. Avgusta 2017.g. alžirsku operu „Bualem Besai“. U razgovoru sa generalnim direktorom ove renomirane kulturne institucije g. Nuredinom Saudijem razmotrene su mogućnosti jačanja saradnje i intenziviranja razmene izmedju dve zemlje u oblasti kulture.

U pratnji predstavnika Odbojkaške federacije Alžira, odbojkaši iz kluba „Mladi radnik“ iz Požarevca posetili su 28. avgusta 2017.g. Ambasadu Srbije u Alžiru. Srpski odbojkaši bili su od 23-28.08.o.g. gosti alžirskog odbojkaškog saveza, a tokom boravka u Alžiru odigrali su i dve prijateljske utakmice sa odbojkaškom reprezentacijom te zemlje.

U Ambasadi Srbije u Alžiru, 6. avgusta 2017.g. održana je komemoracija povodom Dana sećanja na stradale i nestale Srbe u ratovima tokom 90-ih godina prošlog veka.

Ambasador Janković posetio je 30. Avgusta 2017.g. alžirsku operu „Bualem Besai“. U razgovoru sa generalnim direktorom ove renomirane kulturne institucije g. Nuredinom Saudijem razmotrene su mogućnosti jačanja saradnje i intenziviranja razmene izmedju dve zemlje u oblasti kulture.

U pratnji predstavnika Odbojkaške federacije Alžira, odbojkaši iz kluba „Mladi radnik“ iz Požarevca posetili su 28. avgusta 2017.g. Ambasadu Srbije u Alžiru. Srpski odbojkaši bili su od 23-28.08.o.g. gosti alžirskog odbojkaškog saveza, a tokom boravka u Alžiru odigrali su i dve prijateljske utakmice sa odbojkaškom reprezentacijom te zemlje.

Prvi ambasador nezavisnog Alžira u Jugoslaviji, Reda Malek preminuo je 29. jula 2017, u gradu Alžiru, u 85. godini.

Rođen u Batni, 21.decembra 1931, Reda Melek je tokom rata za nacionalno oslobođenje obavljao razne dužnosti u Frontu za Nacionalno oslobođenje  (FLN) a zatim je, po sticanju nezavisnosti vršio različite odgovorne funkcije.

Po sticanju nezavisnosti, Reda Malek je 1962. imenovan na mesto ambasadora u Jugoslaviji.

G. Abdelkader Zoukh, Vali Alžira primio u ponedeljak, 24. jula, 2017, u sedištu grada, njegovu ekselenciju Aleksandara Jankovića, ambasadora Republike Srbije u Alžiru.

Ministar spoljnih poslova Abdelkader Messahel, primio u utorak u Alžiru 18/07/2017, Nemanju Stevanovića, državnog sekretara za inostrane poslove, specijalnog izaslanika predsednika Srbije, Aleksandara Vučića.

Povodom obeležavanja 55. godišnjice nezavisnosti, Ambasada Alžira u Beogradu organizovala je ceremoniju u Medija centru Ministarstva odbrane Srbije, kojem su prisustvovali g-din Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, socijalna pitanja i pitanja veterana, poslanici, političke i vojne ličnosti, članovi diplomatskog kora, alžirski vojni pripravnici u Srbiji i mnogi prijatelji Alžira. Na svečanosti je takođe prezentovana knjiga o alžirsko-jugoslovenskim odnosima, objavljena na inicijativu Ambasade Alžira u Beogradu i Udruženja prijatelja Alžira i gospodina Zorana Đorđevića. Ambasada je organizovala, takođe ovom prilikom, ceremoniju u rezidenciji na koju su bili pozvani članove alžirske zajednice koji žive u Srbiji, oficiri na obuci u Srbiji i članovi Udruženja Prijateljstvo alžirsko-srpsko, uključujući i kamermana za vreme alžirske revolucije, Stevan Labudović.

G. Hosin NECIB, ministar vodnih resursa, primio, u nedelju, 16. jula 2017. u ministarstvu , Njegovu ekselenciju ambasadora Republike Srbije, Aleksandara Jankovića. Tokom ovog susreta dve strane izrazile spremnost za dalje unapređenje saradnje između dve zemlje i podizanja nivoa ekonomskog partnerstva na nivo odličnog političkog i istorijskog odnosa između Alžira i Srbije. Dve strane su takođe imale priliku da procene stanje bilateralne ekonomske saradnje, kao i u oblasti nauke i tehnologije između dve zemlje, koje može biti ojačano stvaranjem zajedničkih alžirsko - srpskih kompanija.

U nedelju, 9. jula 2017., održan koktel u sedištu ambasade, koji je okupio predstavnike srpskih kompanija prisutnih u Alžiru i alžirske partnere, tokom kog je Njegova ekselencija Aleksandar Janković, ambasador Republike Srbije u Alžiru, održao kratak govor.

Gospodin Laid Benamor, predsednik alžirske komore i industrije i njenog direktora Mr.Mohamed chami primili ponedeljak, 12. jun 2017, konzularni palata, sedište Caci, njegova ekselencija Aleksandar Janković, ambasador Republike Srbija u Alžiru.

http://serbiandiasporamedical.rs/wp/

G. Mohamed Aisa, ministar vera, primio je u ponedeljak, 22. maja, 2017. godine, u Ministarstvu, njegovu ekselenciju Aleksandara Jankovića, ambasadora Republike Srbije u Alžiru.

Ambasada Republike Srbije učestvovala je na diplomatskom sportskom turniru DIPLO Sport 2017. U organizaciji Ambasade Mađarske i partnerskih institucija, turnir je održan 20. maja 2017. na terenima kompleksa Civilne zaštite Alžira. Tom prilikom održana su takmičenja u fudbalu i tenisu. Predstavnici Ambasade Srbije uzeli su učešće u fudbalskom timu International 2, sastavljenom od predstavnika ambasada više zemalja. Teniski mešoviti dubl Ambasade Srbije u sastavu Rankić-Janković, zauzeo je drugo mesto na teniskom turniru, izgubivši u finalu od mešovitog para iz Ambasade SAD.

G. Abdeselam Šelgum, ministar poljoprivrede, ruralnog razvoja i ribarstva, primio u sredu, 17. maja, 2017. godine, u Ministarstvu, njegovu ekselenciju Aleksandara Jankovića, ambasadora Republike Srbije u Alžiru.

Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 11. maja 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Peru, nosioce običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije najduže do 90 dana u periodu od šest meseci, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u „ Službenom glasniku Republike Srbije ", br. 46/2017 od 12. 05. 2017. godine i stupa na snagu 20. 05. 2017. godine.

Gospođa Nouria Benghabrit, ministarka prosvete, primila je u ponedeljak 15. maja 2017. u Ministarstvu, njegovu ekselenciju Aleksandara Jankovića, ambasadora Republike Srbije u Alžiru. Tokom sastanka dve strane su razgovarale o načinima za poboljšanje saradnje dve zemlje u oblasti obrazovanja, i o mogućnosti razmene iskustava u toj oblasti.

G. Azedin MIHUBI, ministar kulture Alžira, primio je u nedelju, 14. maja 2017, u Ministarstvu, njegovu ekselenciju Aleksandara Jankovića, novog ambasadora Republike Srbije u Alžiru. Obe strane pohvalile su kvalitet bilateralnih odnosa i ukazali na značaj jačanja saradnje u kulturi kako bi ona dostigla nivo političkih odnosa. Ambasador Republike Srbije je istakao da Alžir zauzima značajno mesto na afričkom kontinentu, što daje posebnu dimenziju alžirsko-srpskim vezama. Razgovarano je o više projekata saradnje u oblasti filma, književnosti, muzičke umetnosti, kao i programima stručnog usavršavanja u okviru kulturne razmene između dve zemlje. U okviru toga, Srbija je pozvana da učestvuje na Mediteranskom filmskom festivalu u Anabi i Međunarodnom sajmu knjiga u Alžiru, kao i da se dalje promoviše razmena između izdavača i pisaca obe zemlje. U oblasti muzike, takođe je dogovoreno da se razmene iskustva i razmotri saradnja između opera Alžira i Beograda.

(Nedelja, 23. April 2017) Državni ministar, ministar spoljnih poslova i međunarodne saradnje g. Ramtan Lamamra primio je 23.aprila Aleksandra Jankovića, novog izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Srbije u Demokratskoj Narodnoj Republici Alžir. Ambasador Janković je prilikom susreta predao ministru Lamamri kopije akreditivnih pisama.

21. 01. 2013. 22:13h | Beta 

Srbija je najoštrije osudila terorističke napade u Alžiru, u kojima je, prema privremenim podacima, ubijeno 38 zaposlenih u jednom gasnom postrojenju na jugu te zemlje, saopšteno je večeras iz Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu.

U saopštenju se dodaje da "Srbija pruža punu podršku alžirskoj vladi u borbi protiv terorizma i izražava solidarnost s prijateljskim narodom Alžira koji je izložen brutalnim napadima ekstremističkih grupacija".Dodaje se da srpske vlasti upućuju vladi i narodu Alžira izraze iskrenog saučešća povodom tragične pogibije nedužnih građana.Tridesetsedam stranaca iz osam zemalja i jedan Alžirac poginuli su na gasnom postrojenju na jugoistoku Alžira koje su prošle nedelje napali islamisti, i pritom zatočili stotine zaposlenih, objavio je danas alžirski premijer Abdelmalek Selal.Alžirski premijer je naveo da je to privremen bilans i da se pet stranaca još vodi kao nestalo, kao i da je ubijeno 29 otmičara, a troje uhapšeno.

U Alžiru je od 27–28. januara 2013, u Nacionalnom arhivu Alžira, uz učešće istoričara iz Srbije i Alžira, održana međunarodna naučna konferencija – "Jugoslovensko-alžirski odnosi 1954–1980". Ovaj naučni skup predstavljao je jedan u nizu zajedničkih projekata Arhiva Jugoslavije i Generalne direkcije Nacionalnog arhiva Alžira zasnovanih na Memorandumu o razumevanju između dva arhiva, a u sklopu obeležavanja 50-godišnjice sticanja nezavisnosti Alžira i uspostavljanja diplomatskih odnosa između Jugoslavije i Alžira. 
Konferenciju su otvorili rukovodioci dva arhiva Abdemadžid Šihi i Miladin Milošević i izložili rezultate dosadašnje bilateralne arhivske saradnje (organizovanje izložbi, pripremanje zbornika građe, stvaranje šire platforme buduće naučne saradnje istraživača iz dve zemlje) i ukazali na neke od zadataka koje su preuzeli Arhiv Jugoslavije i Generalna direkcija Nacionalnog arhiva Alžira u vezi sa objavljivanjem zbornika radova sa naučnog skupa i dokumenata o alžirsko-jugoslovenskim odnosima. Na otvaranju Konferencije govorio je i ambasador Republike Srbije u Alžiru g. Miroslav Šestović.
Od srpskih istoričara učestvovali su: dr Dragan Bogetić, naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, sa referatom "Jugoslavija i borba alžirskog naroda za nacionalno oslobođenje 1954–1962", profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Dimić, dopisni član SANU, sa referatom "Jugoslavija i Alžir od Beogradskog do Alžirskog samita 1961–1973", docent Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Aleksandar Životić – "Jugoslavija i arapski svet: odnosi sa Alžirom 70-ih godina 20. veka", dr Dragomir Bondžić, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju iz Beograda sa referatom "Školovanje i usavršavanje alžirskih studenata i stručnjaka u Jugoslaviji". Mr Jovan Čavoški, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda,  napisao je referat na temu "Jugoslavija, velike sile i Alžir u Hladnom ratu", ali zbog sprečenosti nije prisustvovao Konferenciji.
Na Konferenciji su učestvovali sa alžirske strane Dr Benafri Chaib i Dr Tablit Ali. 
Tokom narednih meseci, u zborniku radova na srpskom, arapskom, engleskom i španskom jeziku biće objavljeni referati svih učesnika Konferencije, tako da će biti dostupni široj javnosti.